Page 72 - NASA_KNJIGA_2024

NAŠA KNJIGA

OTVARANJE KOČIONOG PADOBRANA U LETU

Letački dani sa poznatom Titogradskom vrelinom su se smenjivali i letovi sa nastavnicima letenja
kako bi što bolje savladali razdeo letačke obuke ,,Gađanje ciljeva u vazduhu – GCV. Gađali smo
iz vazduha iz mitraljeza na avionima u metu koju je na sajli vukao avion zvani remorker.
Mitraljeska zrna su bila ofarbana specijalnim bojama koje su ostavljale trag kada prođu kroz
platnenu metu. Obzirom da se dejstvovalo u paru (sa dva aviona) u svakom avionu su zrna bila
druge boje, tako da je svako od pilota mogao da vidi svoje pogotke.

Avion-remorker bi, na kraju dejstva, dovukao i otkačio je pre
sletanja na predviđenoj poziciji na aerodromu. Meta bi bila
dovožena na stajanku, a oko nje su se okupljali piloti i ostvarivali
uvid u svoju preciznost. Mete su bile šarene od otisaka zrna, ali
ponekad i ne koliko su piloti očekivali. Vladalo je među pilotima
jedno zdravo rivalstvo, takmičenje. Brzo su promicali dani,
savladavali smo elemente letova po planiranom programu
letačke obuke, te je došao i dan za samostalno letenje na avionu tipa Jastreb, odnosno na J-21
koji je bio pravi Mercedes od aviona i koji je imao snažniji motor od aviona tipa nastavni Jastreb,
NJ-21, a i puno lakši za upravljanje od aviona tipa NJ-21. Za poslednje dvije letačke godine

letjeli smo na sva tri tipa aviona po svim profilima letačke obuke.
Nakon svakodnevne jutarnje razigre sa NL Draganom Jelićem sa razradom redovnih i mogućih
vanrednih postupaka, te provjera zdravstvenog stanja od strane doktora Martinovića i na Izvršnoj
pripremi iznošenja meteo situacije od strane meteorologa i čitanja plana letenja za taj dan po
vežbi samostalno letenje pilota-pitomaca, skrenuta nam je pažnja da neprestano pratimo meteo
situaciju koja tog trenutka nije bila najpovoljnija, ali je obezbeđivala dovoljne uslove za letenje.
Pokriveno je nebo niskim oblacima, kao i srednjnim, te bila je rupa kod Virpazara i preko planine
Rumije, ali zbog kašnjenja sa Letačkom obukom k-dir eskadrile Filipović Mile odlučio je da na
maloj visini ispod oblaka dođemo do Virpazara i uz vidljiv kontakt sa zemljom preletimo preko
planine Rumije, izađemo na obalu mora i pravac GCV poligon Bar- Prevlaka.

Tako je i bilo i u tom dijelu sam leteo brzinom Vi=600 km/h i baš u trenutku kada sam trebao
javiti prevođenje aviona u režim penjanja i prelazak na 9.kanal za uspostavljanje radio veze sa
RD (rukovodiocem dejstva) osjetio sam jak udarac sedišnih veza u ramena i čuo nešto kao blagu
eksploziju u zadnjem djelu aviona. Zbog kratkotrajnog i naglog usporenja aviona, skoro sam
udario glavom u nišan u kabini aviona.

Sva sreća je da sam bio dobro zategao sedišne veze, a automatsko zatezanje sjedišnih veza na
izbacivom sjedištu sam blokirao u dobro zategnutim vezama.

Odmah sam javio da prekidam sa penjanjem, naglo oduzeo snagu motora i izvukao vazdušne
kočnice kako ne bih izgubio vidljivi kontakt sa Skadrskim jezerom i Virpazarom te najkraćim
putem se uputio na slijetanje ka pisti sa koje sam pre nekoliko minuta poleteo. Odlučio sam da
sletim iz pravca i to javio AKL (aerodromskoj kontroli letenja). Ne znajući šta se dogodilo vršio
sam pojačan nadzor motorskih instrumenata koji su bili dobri sa svim parametrima kao i
upravljivost aviona. Avion se normalno ponašao i odgovarao pravilno, kako na komande motora
tako i na komande za upravljanje avionom.

Nakon slijetanja i dolaska na stajanku već je bio cio odbor za doček i nakon gašenja motora
ustvrdili su da je kapa od kočionog padobrana, koja se nalazila iznad mlaznika otvorena, a sa
karabin kuke virili su samo potrgani komadi trake od kočionog padobrana koji se sam otvorio i
otkinuo.

72