Page 75 - NASA_KNJIGA_2024

NAŠA KNJIGA

Pitomac pilot Graorac Darko je nakon toga napisao Izvještaj o udesu i bio na razgovoru bez
ikakvih posljedica te je već sutradan nastavio letačku obuku i uspješno završio borbenu obuku i
priveo kraju završetak Akademije u CLO Pula.

OTKAZ HIDRAULIKE U LETU

Bila je kasna Jesen 1989. i nakon svih vojnih procedura, te provjere dokumentacije došao je na
red i letački dio provjere borbene gotovosti jedinice u sklopu Glavne Inspekcije Narodne Odbrane
ili popularno skraćeno GINO.

Po planu je trebalo uraditi napad sa dva odeljenja iz brišućeg, prikrivenog, leta sa iskakanjem i
penjanjem na potrebnu visinu za dejstvo na taktičkom poligonu Marlera i izvršiti dejstvo po
oklopnim ciljevima na zemlji sa pravim ubojnim sredstvima.

Dejstvovali smo avionima tipa N-62, odnosno sa G-4. U posadi smo bili Bradarić Hasan, stariji
i iskusniji pilot od mene i ja.

Prvi napad je bio probni napad i uklapanje odeljenja, a iz drugog napada smo dejstvovali sa
pravim ubojnim sredstvima. Dejstvovali smo sa po četri rakete po lanseru. Rakete su bile tipa
munja L-128.
Sve je išlo po planu do ispaljivanja raketa. Nakon
ispaljivanja 4x4 Munja L-128 i nakon vađenja iz
napada na instrumentalnoj tabli upalila se centralna
crvena signalizacija otkaza glavne i pomoćne hidro
instalacije. Javili smo otkaz RD (rukovodiocu
dejstva) penjući na veću visinu i okrećući avion ka

aerodromu Pula. Rukovodilac dejstava na poligonu
nam je naredio da pređemo na prvi kanal i
nastavimo rad sa AKL a.Pula. Južno od grada
prema Šišanu izvršili smo provjeru upravljivosti aviona te uključili pomoćnu elektro hidrauličnu
pumpu što i nije bilo neka utjeha jer je sporo postizala potreban pritisak u hidro instalaciji. Svaki
pokret komandi leta uzrokovao je pad pritiska hidro ulja na nulu, a pomeranje palice nije imala
nikakvog učinka.
Avion je bio skoro neupravljiv, odnosno reakcija na komande palicom su ili izostajale ili dosta
kasnile. Izvršili smo pripremu za napuštanje aviona izbacivim sedištem i odlučili da pokušamo
sleteti, jer za napuštanje aviona izbacivim sedištem nikad nije kasno. Odlučili smo da iz
proširenog kruga izađemo u pravac piste i izvedemo u dugački prilaz u kursu 090°. Širokim
zaokretom uspeli smo da uđemo u pravac PSS na daljini od oko 8Nm. Zbog otkaza hidro
instalacije nismo mogli izvući zakrilca/flapsove. Zato smo morali iz blagog zaokreta ući u pravac
PSS. Uspeli smo da uđemo u pravac prema PSS sa većim procentima motora i brzinom oko
320km/h. Sa manjim uglom poniranja prema pragu PSS izvukli smo stajni trap mehaničkim
putem i zabravili ga u izvučenom položaju, osim nosne noge. Nismo imali signalizaciju o
zabravljenosti nosne noge. Zbog toga smo se dogovorili da ako avion krene naglo na nos ili naglo
okretanje u stranu, izvršimo katapultiranje.

Avion je bio još upravljiv sa elektro hidro pumpom uz precizno komandovanje i preticanje
komandama palice jer je avion kasnio sa odgovorom na komande leta. Približavali smo se PSS
kontrolišući parametre visine, ugla poniranja prema tački sletanja i održavali adekvatnu brzinu
prilaza pragu PSS. Udarac o PSS glavnim nogama stajnog trapa prilikom pristajanja doprineo je
zabravljivanju nosne noge. Nakon dodira piste u pogodnom trenutku smo aktivirali kočioni

75