Page 48 - NASA_KNJIGA_2024

NAŠA KNJIGA

8.OBRENOVIĆ MILOVAN, kap. I klase, pilot helikoptera u Službi Traganja i
Spašavanja (STS), u penziji

POSLEDNJI LET HELIKOPTERA Mi-2

Aerodrom Titograd (sada Podgorica), mart 1983.godine. Dobio sam zadatak da izvršim prelet
helikopterom H-42 sa aerodroma Titograd na helidrom Mostar, da bi se u Tehničkoj radionici na
pomenutom helikopteru zamenio levi motor, jer mu je isticao resurs (propisano vreme upotrebe
motora).

Izvršio sam pretpoletni pregled i u najavljeno vreme poleteo za Mostar. Sa mnom u posadi je bio
mehaničar letač Lauš (Laušević Savić). U predviđeno vreme sam sleteo pred Tehničku radionicu.
Mehaničari su odmah krenuli sa zamenom motora, a ja sam otišao do zgrade AKL (Aerodromske
kontrole letenja) da najavim probni let i izvršim konsultacije sa meteorologom.

Posle toga otišao sam do nastavne zgrade da se vidim sa klasićima (ista generacija na Akademiji)
koji su bili na službi u Mostaru. Čim su me ugledali usledilo je pitanje: “Jesi li doleteo na onoj
kanti….” (helikopter H-42 je bio veoma star helikopter, pa su mnogi govorili kako oni ne bi
smeli ući u njega, a kamo li leteti) Tako uz priču i pomalo šale prođe vreme za koje su mi rekli
da bi motor trebao biti zamenjen.
Kad sam se vratio zatekao sam osoblje kako iz radionice izvlače helikopter do mesta gde treba

da počne proba. Izvršio sam pregled helikoptera i započeo predviđene radnje za probu helikoptera
na zemlji.
Motor je besprekorno radio, od AKL tražio sam dozvolu za probu helikoptera u vazduhu i po
odobrenju sam poleteo. U toku leta, po propisanoj proceduri, motori su besprekorno radili. Posle
zatražene dozvole za sletanje, sleteo sam. Plan je bio da posle dopune goriva i tehničkog pregleda
izvršim prelet za Titograd.

Poučeni iskustvom (ja i ostali članovi STS) iz prethodnog perioda, izvukli smo zaključak da ti
motori ako izdrže 2 sata u vazduhu onda se slobodno možemo osloniti na njih bez ikakve bojazni.
Pitao sam Lauša: Šta ti misliš da mi odletimo ovde ta 2 kritična sata ako nam dozvoli AKL?

48