Page 24 - NASA_KNJIGA_2024

NAŠA KNJIGA

МОСТАР

Пробни пилот сам постао одмах по добијању звања вође ваздухоплова (првог пилота), а
након првог отказа мотора. Овај ванредни догађај који ћу описати догодио се на аеродрому
Мостар у току пробног лета – техничке пробе.

Пробни пилот је пилот ваздухоплова који у току пробног лета треба да процени да ли
ваздухоплов, у овом случају хеликоптер задовољава све потребне критеријуме за широку
и безбедну употребу. Процена безбедности ваздухоплова (хеликоптера) за широку
употребу се врши на експерименталним, ново произведеним, модификованим
ваздухопловима, али увек и на ваздухопловима који су већ у употреби, на којима је дошло
до неке неисправности или квара (замене делова) као и после редовне контроле по
истицању часовног или временског ресурса.

Приликом обављања таквих летова
користе се специфични маневри и технике
лета, управљања ваздухопловом. Зато се за
пробне пилоте бирају веома искусни и
добро обучени пилоти и што би ми између
себе рекли, „добри паличари“. Такви
пилоти морају да добро познају принцип
рада ваздухоплова, склопова, система и
уређаја, али и тактичко-техничке
карактеристике ваздухоплова. Пробни пилоти морају да имају и план пробног лета, да га
добро разумеју и да се током пробe истог држе. Лете на специфичан начин што захтева да
имају добар осећај за ваздухоплов што ће им омогућити да прате и детектују резултате
пробног лета, али и чудног понашања ваздухоплова. Такође, пробни пилот мора имати и
способност за брзо решавање проблема, као и да се носи са проблемима који би могли да
пођу по злу. Зато поред наведених способности, пробни пилоти углавном пролазе кроз
одређени вид посебне обуке. Мојој доброј обуци за пробног пилота посебно су допринеле
старије колеге: Николић Томо и Кекић Јован.

Све техничке пробе углавном прођу без проблема. Код овог лета није било тако, али
захваљујући знању, смирености и искуству све се добро завршило.

У то време сам био на дужности наставника летења у Мостару, у ВВА, у 107. хпш
(хеликоптерски пук, школски), на транспортном хеликоптеру ХТ-40 (Ми-8).

Лето 1990. године
Ескадрила у којој сам летео је вршила обуку
питомаца пилота у склопу четврте године
школовања у ВВА, на транспортном
хеликоптеру Ми-8, али и преобуку пилота

који су из разноразних разлога са других
типова летелица упућени на преобуку на
транспортни хеликоптер. Ради се о веома
сложеном хеликоптеру па је на овом типу
сложена и летачка обука. Пуно смо летели,
свакодневно, због чега су се и ресурси убрзано трошили, па је потреба за 25-то часовним
и 50-то часовним прегледима била знатно већа. Ти прегледи су вршени у јединицама у
ваздухопловно-техничким радионицама, али и у ваздухопловно-техничким заводима који
су оспособљени за 100 часовне прегледе и ремонте хеликоптера. Након завршених радова

24