Page 23 - NASA_KNJIGA_2024
P. 23

NAŠA  KNJIGA

                   случаја познајем, па га питам да ли би волео да упозна пилота који је тада летео. Лице му
                   се озари па ми каже, да би волео да га упозна. Кажем му, ја сам тај пилот, и већ си га

                   упознао. Задовољан и срећан, не може да верује. Настављамо причу, он се распитује, а ја
                   му у детаљно објашњавам како је то било. Даље кроз разговор ми каже да познаје пилота
                   Ђоза, сликара. Осликао је цркву која се налази недалеко од његовог мотела. Кажем му да
                   познајем  колегу  Ђоза.  Благоје  узима  телефон  и  позива  колелегу  Ђоза.  Након  јављања
                   Благоје му каже да не може да верује кога је упознао и ским сада прича. Прослеђује ми
                   свој телефон те нас двојица разменишмо неколико лепих утисака о Голији и заједничком
                   пријатељу Благоју. Од тог момента од Благоја сам имао гратис пиће све време боравка у
                   његовом  мотелу,  али  сам  и  увек  радо  виђен  гост.  Сјајан  човек,  са  свим  племенитим

                   манирима горштака.

                   После дуго година са породицом сам дошао у Тиват, у тазбину, на годишњи одмор. По
                   доласку, у дворишту добродошлица од стране родитеља моје супруге. За великим столом
                   у  дворишту  седи  човек  са  супругом  и  кћерком.  Дошли  су  на  море  и  одсели  су  у  кући
                   родитеља моје супруге. Ташта приђе столу и каже, ово је мој зет, пилот. Схватих да су већ

                   причали  п  мени.  Уз  кафу  између  нас  двојице  почиње  разговор.  Разменимо  основне
                   информације о нама. Каже ми да је падобранац, резервиста и да је у Нишу често на обуци.
                   Пита ме и, да ли знам за случај отказа мотора на хеликоптеру Ми-8 из Ниша, на Сјеничкој
                   висоравни. Одговорих му да знам и да сам у то време био на служби у Нишу. Тек тада се
                   он заинтересова за тај случај, па ми рече да живи у Београду и да би волео да упозна тог
                   пилота. Ја сам се насмејао и рекао му, па знаш га. Збуњено ми рече, како знам кад не знам
                   ни једног пилота из Ниша. Ја му поново одговорих да зна јер сам ја тај пилот. Какав је то
                   био  излив  емоција.  Од  тог  момента  ја  сам  за  њега  био  неко  ко  му  је  спасао  живот,
                   једноставно био сам његов идол, његов брат.













































                                                                        23
   18   19   20   21   22   23   24   25   26   27   28