Page 18 - NASA_KNJIGA_2024
P. 18
NAŠA KNJIGA
инструмената се понашају неуобичајено. Неке се померају лево, а неке десно од
предвиђеног и уобичајеног. Губитак снаге мотора је евидентан. Инструментална брзина
пада, а брзина вертикалног пропадања се повећала на преко 10 м/с због чега нагло губимо
висину. Казаљке које показују проценте левог и десног мотора су се развојиле и све више
се раздвајају, а казаљка десног мотора пада ка нули. И остали парамерти десног мотора,
притисак и температура издувних гасова падају ка нули. Све време се трудим да будем
смирен, што чине и друга два члана посаде. Установих отказ десног мотора. Све се дешава
у секунди па техничар летач устаје са свог седишта и каже: - Отказ десног мотора, гасим
десни мотор, и руком креће ка горивној славини десног мотора. Додаје: - Имамо и пожар
у десном мотору. У том тренутку отворише се врата пилотске кабине и из теретног
простора хеликоптера у кабини се појави вођа групе падобранаца које превозимо и пита:
- Шта се дешава? Услед његовог кретања по теретном простору, хеликоптер почиње да се
љуља што додатно угожава већ угрожени лет хеликоптера. У кабини се осећа и мирис
дима и паљевине на основу којег је механичар летач донео закључак да се на мотору
појавио пожар.
У трену ситуација је постала озбиљно компликована. Имамо отказ и неправилан лет
хеликоптера јер све брже губимо висину, лаички речено падамо ка земљи. Техничар летач
већ држи руку на славини мотора са циљем да изврши прекид доласка горива у мотор.
Падобранац у кабини нам додатно смета, а АКЛ-у и вођи ескадриле још ништа нисмо
јавили. Треба брзо да се реагује, а то значи одрадити поступак по VTUP (ваздухопловно-
техничко упуство) за отказ мотора и зависно од ситуације одлучити о прекиду лета, тј. где
слетети. На аеродром Сјеница којег смо пре 10-так минута прелетели или моментално
слетети на изабрани терен који се налази испод нас, а тај терен је прекривен снежним
прекривачем.
Нестрпљиви техничар летач због мириса паљевине и по њему пожара у мотору, држи руку
на славини једног од мотора са жељом да угаси десни мотор повлачењем славине мотора
у назад, чиме се прекида довод горива у мотор.
Смирен сам, већ сам преузео команде за управљање хеликоптером и крећем у акцију:
- Пуштам цикличну палицу коју овлаш држи колега Георгијев и том, десном руком
хватам техничара летача и вучем га ка доле уз моје командовање, седи доле и не
дирај ништа. Додајем, видиш ли да се није упалила црвена сијалица која сигнализује
пожар у мотору. Он седе, а ја му још једампут понових да не дира ништа док му ја
не кажем, што је уједно и поступак вишечлане посаде у свакој ванредној ситуацији.
У свим ситуацијама, посебно у ситуацији са ванредним догађајем најодговорнији за
безбедност путника, посаде и ваздухоплова је вођа ваздухоплова, а то сам ја. Уједно
вођа ваздухоплова је нај искуснији члан посаде и најстарији у ваздухоплову.
- Падобранцу који ми уплашено стоји на отвореним вратима пилотске кабине кажем
да имамо отказ мотора, да ће бити све у реду и да се врати у путнички простор
хеликоптера и смири своје колеге, што он и учини. У супротном нам смета.
- Већ смо утврдили да је отказао десни мотор па почињем да радим на поступку
према VTUP и
18
