Page 22 - NASA_KNJIGA_2024

NAŠA KNJIGA

је радосна. Јављам да смо безбедно слетели, а затим искључујемо све електричне
прекидаче.

Откопчах се и излазим напоље. После мене излазе остали чланови посаде и падобранци.
Тада угледах да се на врху превоја налази аутобус који стоји. Возач аутобуса је пратио шта
се дешава и једноставно стао. Од стране падобранаца уследи еуфорија, а затим свако
сваког грли. Грле и мене. Уследише и честитке између нас тројице, а затим и падобранци
нам честитају. Разговарамо између себе. Сви смо били свесни сложености ситуације као и
да овај дан можемо славити као други рођендан. А како и неби. Падобранцима је било
посебно тешко јер су се нашли у хеликоптеру који је имао отказ мотора, а они су без

падобрана. Да су имали падобране, они би сигурно сви без питања искочили из
хеликоптера. У вртачу десно од нас слеће један хеликопер. Био је то други пратилац прве
групе, колега Којић Светозар. У једном моменту ми рече, Ђука како сте пропадали нисам
могао да вас пратим. Уверивши се да је све у реду посада другог хеликоптера је наставила
лет по задатку. Моја посада са падобранцима је остала на месту слетања и сачекала да са
аеродрома Ниш стигне помоћ.

Морам још да кажем да је мени ово био
други отказ мотора па ми је искуство из
првог отказа свакако значајно допринело
да будем смирен и да правилно регујем. И
друга два члана посаде су сјајно обавили
свој, не мали, део задатка. Посебно је на
висини задатка био други пилот Георгијев
који ми је омогућио стални увид у елементе

лета као и да се бавим поступцима при
отказу мотора, избором терена за
слетатање и маневру хеликоптером од
отказа до слетања. Ова посада је сјајан пример тимског рада у ванредним ситуацијама.

По слетању на пут, после пар минута поред хеликоптера су се појавили мештани села

Аљиновићи. Тек њихово гостопримство је било феноменално, па се тих добрих људи увек
радо сетим. Али сећају се и они нас. Како?
Пре две године, тачније 2001. године
учествујем у раду дечијег кампа на
планини Голији. Моја тема у раду са
децом је „боравак у природи и
преживљавање“. Смештени смо у
мотелу КУЧ на Одвраћеници.

Власник мотела је Благоје Куч. Пошто
је знао да сам пилот, у једном
неформалном разговору пита ме да
ли сам упознат са случајем слетања
великог хеликоптера на Аљиновиће.
Није упознат са детањима, а био је ту када се све то дешавало, па ми прича тачне детање.
Одговорих му да знам па настависмо разговор. Интересује се шта се том приликом тачно

догодило, као и да ли познајем пилоте који су тада летели. Рекох му да све у вези тог
22