Page 14 - NASA_KNJIGA_2024

NAŠA KNJIGA

Као и до сада наш задатак је превожење хеликоптерског десанта са аеродрома Ниш у рејон
Куршумлије, у подножје источних падина планине Копаоник.

Следи укрцавање војника у хеликоптер,
запуштање и постављање групе за полетање.
Време је лепо и без негативног утицаја на летење.
Полећемо и лет се одвија на висини од 100 метара.
За превожење десанта то је уобичајена висина. У
задњем смо оделењу. Хеликоптером управљам ја.
Држим своје место у групи и летимо ка
Куршумлији. Иза нас је друга ескадрила. Наш лет
је једноставан јер само пратимо хеликоптере
испред нас. Прелећемо Куршумлију и у
ишчекивању десантне просторије, спремни смо за
маневар
слетања. Терен је планински, валовит, испресецан
увалама, потоцима и речицама, висине 1000 метара и у
пењању. По маневру схватих да смо испред просторије
за слетање и искрцавања хеликоптерског десанта.
Група по група слећу па слетих и ја. До овог момента
лет се одвијао уобичајено и без икаквих проблема.
Након слетања механичар летач устаје и отвара врата
хеликоптера са циљем да војници које превозимо што
брже напусте хеликоптер. Иначе овај маневар слетања
и искрцавања хеликоптерског десанта се увежбава са
циљем да се што краће задржимо у рејону ХД и на самој
десантној просторији, али и да исту што пре напустимо.
Око и испред нас је већи део ескадриле (десетак
хеликоптера). Струјање ваздуха је повећано. На све
стране прашина и ситни делови свега што су елисе
могле да подигну. Након искрцавања десанта први
хеликоптери лебде и полећу, а ја сам још на земљи, спреман за лебдење и полетање.
Полећем и ја.

Подижем колективну палицу, одвајам се од тла и гурам цикличну палицу напред. Терен је
у пењању па је моје командовање колективном и цикличном палицом енергично са циљем
да енергичније идем у пењање на задату висину. Достижем брзину око 120 км/ч и висину
тридесетак метара изнад терена. Мотори су на пуној снази. Одједампут са моје десне
стране, испред пилотског стакла, као силуета нешто пролети од пода на горе. Секунд
касније изнад моје главе и испод ротора се зачу јак ударац и гашење мотора. На полетном
смо режиму и још нисам успео да растеретим моторе јер смо ниско изнад терена и у
пењању на задату висину од 100 метара. Услед гашења мотора сви параметри лета, ротора
и мотора се променише и почињу да падају. Летач механичар је искусан и повишеним
гласом рече, имамо отказ десног мотора. Казаљка на показивачу десног мотора пада ка
нули. И показивач процената ротора почиње да пада ка 92 процента. Услед стајања мотора
пада и прогресивна брзина а хеликоптер из режима пењања прелази у режим понирања
што показује вариометар па казаљка вариометра из пењања прелази у спуштање. Дакле
били смо у пењању на терену који је у пењању. Ручице одвојеног управљања су поред
левог пилота-вође ваздухоплова Кулмана, које он енергично повлачи на горе. Спуштам
колективну палицу да сачувам обртаје ротора.

14