Page 11 - NASA_KNJIGA_2024

NAŠA KNJIGA

2.ЂОГО СПАСОЈЕ, пуковник-пилот, у пензији

ОБЛАЦИ...

Зима се некако одужила, она облачна и кишна. Сваки дан исти. Време се „убило“ за спавање, нормално
и за летење ИФР- а. Пула утонула у свој мир. Као да лето никада није ни било нити ће више бити. Улице
пусте... Викендом нико не излази, све врви од морнара и војника.

Као и свака претходна класа, и ми смо у то доба увелико летели ИФР. Летеле су се
маршруте по постојећим РФ, званичним процедурама и устаљеним елементима. Одлично
је то нама ишло (наставници су нам говорили „никада нећете бити у бољој тренажи за
ИФР“, и били су у праву).

Био је то још један од обичних летачких дана за ту врсту обуке. Видљивост 5-7 км, доња
база облака око 1000 м, горња висина облака 4000-4500 м и облачност од 5-7/8 са
тенденцијом компактне облачности, али са мирном атмосфером. Нормално, метео-
ситуација ће се пратити и, у случају њеног погоршања, летење ће се прекинути.
Први је полетео извиђач и јављао да је време идеално за ову врсту летачке обуке. Ја сам
био четврти у ланцу прве смене. Лет се одвијао као „по млеку“. Негде на 1000 м ушао сам
у беле, мекане и мирне облаке. Још се повремено испод мене указивало копно отока које
сам прелетао од РФ КА према ЛС и ИЛБ. Висину сам усталио на 4150 м, лагано пратим
показивање инструмента и ослушкујем једнолични и успављујући рад мотора. Слушам
позиције осталих колега у ваздуху и лагано гледам инструменте како „дишу“. После
неколико минута лета у северноисточним курсевима и потпуном сивилу око мене,
заставица ВХ задрхта, па се врати, па задрхта и остаде да виси. Кугла ВХ мало се заљуља

и плава половина оде према доле, те настави да се окреће. Гледам остале инструменте, све

11