Page 87 - NASA_KNJIGA_2024

NAŠA KNJIGA

Моје 4 посаде, на челу са мном су одмах, након добијених наређења од команданта В.А.
на аеродрому Церкље приступиле извршавању нових задатака. У више летова, у времену

од 13.30 часова до 19.00 часова, са аеродрома Церкље превозили смо службенике царине
на поменуте граничне прелазе. Летови су били рутински, али због места слетања веома
сложени и трајали су укупно 3 сата. Све време, летови су се одвијали са ненаоружаним
хеликоптерима и ненаоружаним посадама уз мени додељену пратњу, наоружаног
пуковника Словенца,

Желим посебно да истакнем да је понашање према мени, али и другим члановима посаде
од стране додељеног пратиоца Словенца било коректно и пријатељско. После укупног

летења, тога дана у трајању од 4 часа и 30 минута, пред сам крај дана, у 19.00 часова смо
поново слетели на аеродром Церкље. Мислили смо да смо за тај дан завршили са
летачким активностима, али нас је на стајанци дочекао пуковник В.А.

На путу ка његовој канцеларији уследио је нови задатак који је гласио да са 2 хеликоптера
извршим одређена превожења у рејону града Љубљане.

Пуковника В.А. извештавам да су досадашњи летови извршени по плану и без проблема.
Затим га обавештавам да је моја цела група већ летела 4 сата и 30 минута, и замолим га
да одреди друге две слободне посаде. В.А. ми саопшти да нема две посаде већ само једну
посаду због чега је одлучио да ја у целости извршим и тај задатак. У даљем току разговора
тражио сам да на задатак иде та слободна посада, а друга посада ћу бити ја. Затим га
замолим да моје преостале 3 посаде не ангажује док се не вратим са задатка.
Објашњавајући му разлоге и аргументе моје молбе, навео сам му следеће чињенице:

1. Да су моји пратиоци млади пилоти -
наставници летења без значајног искуства у
таквој врсти летења.
2. Да су летачки задаци веома сложени јер се
изводе у граничном појасу и уз непознавање
реона летења од стране посада ваздухоплова као

и
3. Да је због целодневог ангажовања без
одмора и налета од 4 сата и 30 минута и са
много ван-аеродромских слетања и полетања, евидентно присутан умор посада.

Док смо још увек ишли према канцеларији пуковник В.А., је прихватио мој предлог. Успут
смо срели мог класића Јоргић Милинка, којег Б.А. позва да заједно с нама крене у
канцеларију. Мени и Јоргићу, пред мојим пратиоцем, пуковником Словенцем В.А. издаје

задатак. Лет је по процедури већ најављен контроли летења аеродрома Церкље. Висина
лета је одређена и износи 300 метара изнад земље.

Ја и класић Јоргић окупљамо своје посаде и крећемо ка хеликоптерима. У току кретања
стајанком, Јорга, (како смо звали Јоргића), ме је упитао: - Класо, хоћеш ли ти да водиш или
ћу ја да будем вођа?

87