Page 82 - NASA_KNJIGA_2024
P. 82
NAŠA KNJIGA
ПИЛОТСКА ПАЛИЦА – ЏОЈСТИК
У авијацији је неприкосновено правило – редослед радњи – чек листа. Све
што се ради мора се радити по задатом редоследу. Свако одступање од норми
мора се уписати. Свако одступање представља потенцијалну грешку.
Ово нам је стално потенцирано у обуци. Прихватали смо то као аксиом – тако
је и не може другачије. А, када доживите да вам се тако нешто догоди онда ... ако
имате среће и све се добро заврши, имате лични пример који наведете млађим
колегама.
Добио сам задатак да прелетим са Орлом из Брежица у Мостар због обављања
неких модификација. Командант јединице је био велики формалиста и тражио је
да прво обавим техничку пробу па после на прелет. Уобичајена је пракса, да се
направи шири круг око аеродрома и провери навигациона и остала опрема, и ако
је све у реду, на прелет. Међутим, сада је тражено да обавим пробу и слетим па
на тек након тога да прелетим. Урадио сам како је наређено без расправе, али са
гунђањем.
То сматрам првом грешком – урадити нешто, а не рећи своје мишљење иако
је то била пракса!
На проби сам уочио мали зазор у палици. Као да прескочи неки мали зубац.
Пренео сам то авио-механичару. По његовом савету нисам уписао у авионску
књижицу. Образложење је било – одужиће се време одласка, а авион већ иде у
Мостар те да тамо упишем у књижицу па нека они пронађу грешку.
То је била моја друга грешка – не уписати грешку у авионску књижицу иако је
то била пракса.
Обавио сам потребне радње пред прелет – консултације са метеорологом,
најава Соколу (Соко- фабрика авиона у Мостару) да се долази и остало.
Прелет је обављен како је планирано.
При преласку на канал АКЛ (Аеродромске контроле летења) Мостар, тражио
сам да слетим из ширег залаза без доласка на разлаз. То ми је одобрено и почео
сам припреме за слетање. У том се сетих поново зазора у палици и хтео сам да
обавим додатне провере те појаве како бих је што прецизније уписао као примедбу
у Књижицу одржавања авиона. Морао сам то да обавим што брже (Грешка
наредна – не радити када си ограничен временски!). При померању палице осетио
сам већ уочено „зупчасто“ померање. Нисам могао да установим локацију. Ухватио
сам са левом руком основу палице и поновио померање лево-десно, напред-
назад.
Одједном, палица се одвојила од основе!
Са неверицом сам посматрао рукохват палице у десној руци и други део
палице у левој и питао се: - Шта сада?!
Са торња ми дају упутства за слетање са напоменом да скратим круг.
Пребацујем палицу у крило и прихватам „патрљак“ са десном руком да бих тражио
одобрење да направим шири круг. Невољно ми одобравају са напоменом да лете
и други. На кратко сам одахнуо.
82