Page 81 - NASA_KNJIGA_2024

NAŠA KNJIGA

Није било РЛ – пилота на торњу, а знао сам да су укључене станице у многим
канцеларијама.

Понављам радњу запуштања и опет се ништа не дешава. Само се чује шум
ваздуха.
Преконтролишем све уређаје и прекидаче и обављам рутински слетање са
угашеним мотором. Много пута сам обучавао млађе колеге за овај маневар, а на
Галебу и Јастребу то је било и уживање јер се тада враћамо у младост када смо

летели на једрилицама. Леп је осећај на једрилицама када се чује само шум
ваздуха (да не западнем у романтику летења), али и ако је ово ,,мало“ тежа
летилица и она омогућава исти доживљај као и на једрилици.
По завршеном слетању, заустављам авион на спојници. Ту ме чека „жута“ и
колега ме обавештава да је шеф наредио да одем до Амбуланте. Тамо ме лекар
за пилоте прегледа и констатује да је све у реду.

У том је дошао млађи колега који је више био заинтересован за друге ствари
него за летење. Успаничено ме је упитао – Шта сам урадио са авионом? Погледао
сам га зачуђено. Несвесно без размишљања сам одговорио:

- Нису га средили како треба и оставио сам га горе за казну па нека га среде!

На опште запрепашћење он је одговорио: -Па како ће они горе? Не знају да
лете!
Општи смех и тек је онда схватио шта је лупио!

За последицу, лекар је рекао да ме треба још једном прегледати али сада
детаљније.

На крају – није се установило шта је било. Механичари знају али ... неће да
кажу. Други пилот је пробао авион и све је било у реду, највероватније што сам за
време поновне пробе тог истог авиона ја био на торњу АКЛ.

81