Page 54 - NASA_KNJIGA_2024

NAŠA KNJIGA

KINA

Mazno se protegnula pored mene, tiho uzdahnula i pogledala me svojim očima boje neba. Blago mi je prstima
prošla kroz kosu i zaustila da nešto kaže, kad se oglasi telefon. Rington je najavljivao akciju. Zovu me kada treba
da se odradi neki specijalni, probni, trhnički let, prelet ili trening.
Nesvesno ili namerno, šaka u mojoj kosi nije više tako nežno plovila… Zgrčila se od negodovanja.
- Ne javljaj se,“ reče, „pravi se mrtav!“
- Moram da se javim, znaš da je Filip nervozan kad se ne javim! Sigurno ima nešto važno kad zove u 8 sati
ujutru!
- Onda neka ti on skuva kafu! Reče ona i okrete se ljutito.

Znao sam da je glumila da je ljuta.
- Hej druže, dobro jutro! Buđenje za tebe! Ćušni tu lepoticu pored tebe da diže dupe i da ide da kuva
kafu…!“, brbljao je Filip.

Uvek pričljiv i dobrog raspoloženja, bio mi je omiljeni kolega. Bio je nešto stariji od mene, jedva godinu dana, i
bio je kvalifikacija sličnih mojim: kapetan instruktor i ispitivač sa godinama iskustva iza sebe. Voleli smo da
radimo zajedno, kada je to bilo moguće, i preturili smo preko glave raznorazne dogodovštine. Poznavali smo se
odlično i imali neograničeno poverenje jedan u drugog.

- Slušaj, treba da se preleti jedan avion iz Kine za Evropu. Avion je u registru Mjanmara. Prvo treba da
odemo tamo da dobijemo odobrenje od njihovih vazduhoplovnih vlasti da ga letimo… Onda idemo za
Kinu. Jesi li zainteresovan ?

Naravno da sam zainteresovan, pa znaš da od prekjuče nismo leteli zajedno, našalih se.

Ustvari, bilo je par nedelja da se nismo videli.
Kafu sam skuvao ja. Uz kafu sam je obavestio o planu, na šta nije ništa rekla, samo me je pogledala u stilu:
„Naravno. Navikla sam!“
Kompanija je sve odradila za naš put do Janguna: avio karte, vize, smeštaj, kontakt osobe u aviokompaniji i kod
Vazduhoplovnih vlasti.
Let do tamo je bio udoban, prva klasa, miran, ljubazne stjuardese.

Po sletanju nas je sačekao predstavnik kompanije čiji avion je trebalo da preletimo. Ukratko nam je objasnio da
ćemo morati da polažemo neke ispite da bi dobili validacijske dozvole, te nas odveo u hotel. Hotel je bio lep, na
lepom mestu i sa urednim sobama.

Sutradan su stvari počele da se komplikuju. Vazduhoplovne vlasti su zahtevale da piloti, koji lete avione u
njihovom registru, obavezno polažu vazduhoplovna Pravila i propise Mjanmara, kao i Operativne procedure
dotične avio kompanije, uključujući i postupke u opasnosti. Nije ih zanimalo što smo avion u njihovom registru
trebali da letimo samo na par letova.
Isto popodne su nam u hotel doneli desetak knjižurina, iz kojih je trebalo da budu postavljena pitanja. Filip i ja
smo se samo pogledali… nije se ovo ponavljalo ni prvi, a verovatno ni poslednji put. Na svu sreću, oko devedeset
procenata pravila su međunarodno usklađena, tako da nismo očekivali nikakve probleme.
Odredili su nam ispit za 4 dana, jer ispitni cabinet nije bio
slobodan ranije.
Vreme smo iskoristili upoznajući Mjanmar, znamenitosti,
arhitekturu i kulinarske specijalitete.

Posetili smo Shwedagon Pagodu i okolne znamenitosti… Na
ulazu u kompleks, odmah nakon kupovine ulaznice, prišao nam
je jedan lokalni turistički vodič i bez našeg poziva počeo da nas
prati u stopu i objašnjava. U principu, to nam je bilo od velike
koristi, mada nas je u početku nervirao način na koji je nastupio.
Ispostavilo se da smo saznali mnogo više stvari nego da smo
samo šetali i razgledali. Mada bi, i samo to, bilo fascinantno.

54