Page 58 - NASA_KNJIGA_2024

NAŠA KNJIGA

Brojčanici na indikatorima količine goriva su pokazivali znatno veće vrednosti potrošnje nego što bi do sada to
trebalo biti. Leteli smo na nepovoljnoj visini, gde je, zbog gustine vazduha potrošnja inače veća. Čeoni vetar je
dodavao nepovoljnoj situaciji, a i dalje smo leteli u kursu koji se za devedeset stepeni razlikovao od kursa koji će
nas dovesti do destinacije.

Konačno, nakon stotinak kilometara pređenih u zadatom kursu, oglasila se kontrola letenja:
-LPP, okrenite u desno u kurs 350 stepeni i nastavite penjanje do 6000 metara.“

-Zahtevamo visinu 11000 metara, oglasio se Filip.
-Sačekajte, bio je odgovor iz zvučnika.
Sada smo dobili kurs koji će nas izvesti na zadati vazdušni put, ali opet pod malo nepovoljnim uglom, jer smo
očekivali da će nam dati neki direktniji pravac, da se ne vraćamo opet pod tako pravim uglom i trošimo vreme i
gorivo. Naš zahtev za korekcijom je bio odbijen.
-Dostigli smo 6000 metara i zahtevamo dalje penjanje, deklamovao je Filip.

-Sačekajte, odgovori nam kontrola.

Vetar je na ovoj visini bio skoro čeoni i veoma jak. Brojčanici na količini goriva kao da su se žurili ka manjim
vrednostima.
Preko radija smo čuli da i drugi avioni negoduju što su zadržani na manjoj visini od zahtevane, dok konačno neko
nije prokomentarisao da je predsednički VIP let u toku i da ni jedan avion u regionu ne može da dobije veću
visinu, do daljeg.
Pogledali smo se, i Filip je počeo da računa specifičnu potrošnju na datoj visini, jačinu vetra… Bili smo više od
sat i po vremena u vazduhu kada se oglasila kontrola sa odobrenjem da penjemo na 11000 metara.

Postavio sam 11000 metara na brojčaniku i zadao autopilotu
da uradi svoj deo posla.

Nebo nije bilo zvezdano, i napolju je bio skoro totalni mrak.
Na zemlji ni jednog jedinog svetla nekog naselja… Sve je
bilo nestvarno mračno, i neuobičajeno čak i za nas koji smo
navikli da letimo po bespućima Afrike i Azije… Ovo je bilo
mračnije. Bilo je i logično, jer se veliki deo leta odvijao preko
pustinje Gobi. Postigli smo traženu visinu leta i konačno smo
bili i na vazdušnom putu u pravom kursu ka destinaciji, snaga
motora je bila postavljena na vrednost koja je bila značajnije
iznad normalne za te uslove... Razlog je bio čeoni vetar čija
je brzina bila manja od one na nižoj visini, ali dosta veća od
najavljene. Motori su i dalje gutali gorivo neplanirano brže
od očekivanog.
Motori su verovatno bili stari i potrošnja je bila veća od one,
uobičajene.
Problem sa takvim letovima je što nikada ranije nismo imali
priliku da letimo taj avion, te mu ne znamo sve vrline i
mane… Drugo je u kompaniji, u kojoj se lete uvek isti avioni,
pa se nekako i nauče po neke „ćudi“ pojedinog aviona, ako
ih imaju…. O ovome avionu nismo znali ništa, u praksi.

Ja sam gledao količinu goriva i preračunavao u glavi koliko nam još treba, koliko trošimo trenutno i koliko smo
utrošili, a video sam i Filipa da preračunava to isto.

U jednom momentu me je pogledao, nasmejao se i rekao:
-Imam za tebe dve informacije! Prvo, nemamo dovoljno goriva da stignemo do destinacije. Drugo, nemamo
dovoljno goriva ni da se vratimo!

58