Page 60 - NASA_KNJIGA_2024

NAŠA KNJIGA

Započeli smo poniranje, i kako se brzina povećala na maksimalnu, tako se i očekivano vreme sletanja pomerilo
na 4 minuta ispred ponoći. Motori su radili na umerenom režimu, i potrošnja goriva je bila zadovoljavajuća i
stabilna.

Znao sam da očekivano vreme sletanja nije realno, jer ne mogu da sletim brzinom od preko 800 kilometara na
sat, ali je bilo dobro videti takvu prognozu.
- LPP, koje vam je očekivano vreme sletanja?“, bio je uporan kontrolor još nekoliko puta,

- Koliko ste udaljeni ?
U daljini se prvo obasjalo nebo oreolom svetla, i iz
potpunog mraka smo polako ulazili u svetliju okolinu.
Svetla velikog grada se, noću, prvo pokažu na nebu kao
svetli oreol, da bi se prilaskom polako ocrtala i na
zemljinoj lopti.
-LPP, odobren vam je prilaz i sletanje, zadržite
maksimalnu moguću brzinu. Vi ste broj jedan za sletanje i
nema drugog saobraćaja!, deklamovao je kontrolor.
-Slobodno nam je sletanje, potvrdio je Filip.

Polako sam počeo da smanjujem brzinu, kako bih usporio
i postigao brzine za postavljanje konfiguracije za sletanje.
Ti su otpori predviđeni samo za sletanje i poletanje, i imaju
prilično ograničenu maksimalnu brzinu na kojoj mogu da
se koriste.
U daljini smo već videli blještava svetla aerodroma i treperenje rotirajućih svetala. Pista je blistala osvetljena
svetlima koja su bila na maksimumu.
Već smo bili u finalnom prilazu kada smo raspoznali sa leve strane piste, na stazi za taksiranje, desetine kamiona
i vozila, spremnih da uđu na pistu i započnu radove.

Nežno smo dodirnula pistu, i po instrukciji kontrolora odmah skrenuli sa nje prvom raspoloživom stazom, a kako
smo prolazili pojedine izlaze, usporavajući, tako su vozila ulazila na deo piste koji smo prošli.

Kad smo stigli na platformu, već smo videli da pista potpuno okupirana vozilima, rezervoari su bili prilično
prazni, a kompjuter je pokazivao da je vreme sletanja bilo 11 sati i 59 minuta!
Ništa od nastavka leta toga dana. Kratko smo se dogovorili sa supervajzerom oko punjenja goriva i vremenom
poletanja sledećeg dana, te otišli u obližnji hotel na zasluženi odmor.
Sutradan nas je opet očekivao naporan dan, ali smo se nadali da su svi problemi ostali u danu iza nas.

Međutim, đavo ne spava…
Sledećeg jutra su stvari odmah krenule naopako. Filip se uspavao i nije se pojavio u dogovoreno vreme za
polazak. Ne znam ni da li je bio na doručku, nisam ga video tamo, mada sam ja samo kafu popio. Pozvao sam ga
telefonom u sobu, nije se javljao. A vozač, koji je došao po nas, je bio nešto nervozan kao da je žurio negde.
Kako je kasnio već desetak minuta, krenuo sam gore do njegove sobe da vidim šta se događa. Sreli smo se ispred
lifta na njegovom spratu. Uspavao se. Dobro je, neka nam to bude najgore što će se dogoditi danas.
Na putu do aerodroma nas je zaustavila policija. Policajac je nešto pričao sa vozačem i onda nam pokazao da
izađemo iz automobila i ponesemo pasoše. Bilo nam je čudno.

Uveo nas je u obližnju zgradu i zahtevao da im damo pasoše na kontrolu. Proverili su pasoše na skeneru i rekli
da je sve u redu i da možemo da idemo. Bilo nam je čudno da se na putu proveravaju vize strancima, ali nam je
vozač rekao da je to normalna procedura.
Na aerodromu se odvijala standardna procedura: carina, pasoška kontrola, prijava leta i provera dokumentacije,
upoznavanje sa informacijama o promenama na ruti i aerodromu sletanja, kao i aktuelnim i očekivanim
vremenskim uslovima.
Sve je bilo u redu, osim što su predviđali lokalnu oblačnost i vremenske nepogode u vreme našeg pristizanja na
aerodrom destinacije.

60