Page 61 - NASA_KNJIGA_2024

NAŠA KNJIGA

Na putu do izlaza za posadu, u aerodromskoj zgradi, ugledao
sam Starbucks kafeteriju, i u izlogu puno njihovih šolja sa
različitim imenima kineskih gradova. Kako je moja ćerka
skupljala te šolje, kao kolekcionar, rešio sam da joj kupim neku,
ali nisam imao pojma koje od njih već ima. Znam da je imala
par komada iz Kine. U izboru je bilo više desetina različitih, a
ja sam nasumice uzeo pet komada. Ispostaviće se da je imala
ukupno 3 kineske šolje, a da je od tih 5 što sam uzeo, već imala
dve iste. Od preostale dve, koje nije imala, jednoj se polomila
drška prilikom transporta, tako da nisam baš mnogo doprineo
kolekciji ovog puta.

Avion je bio spreman, i dok je Filip otišao da plati sve troškove
goriva i aerodromskih službi, ja sam pregledao avion i pripremio
ga za predstojeći let.

Aerodrom je već funkcionisao normalno, avioni su poletali i
sletali i bila je uobičajena gužva. Ništa nije ukazivalo da su
prethodne noći presvlačili pistu asfaltom. To smo uočili tek
prilikom poletanja.
Ja sam nastavljao let sa levog, a Filip sa desnog sedišta. Pošto je
avion bio lagan, odmah smo tražili visinu od 10000 metara, što
nam je i odobreno. Kasnije, kada potrošimo malo goriva, posle sat vremena, popećemo se i do 11000 metara.
Vreme je bilo lepo, vetar je bio čeono-bočni, ali ne prejak, što je malo povećavalo potrošnju goriva i produžavalo
vreme leta do destinacije, ali i ne od velikog značaja za obavljanje leta.
Klizili smo preko vedrog neba na postignutoj visini i povremeno zainteresovano posmatrali pejzaž ispod nas,
planine sa leve strane u daljini, pustinju ispod nas… Sve je potpuno drugačije izgledalo od prošle noći, kada smo
bili u potpunom mraku.
Iz zvučnika su se čuli razgovori drugih aviona i kontrole leta sa raznim instrukcijama ili zahtevima, a i mi smo s
vremena na vreme dobijali instrukcije da promenimo frekvenciju i javimo se kontroli sledeće oblasti… Sve je
bilo uobičajeno, dok u jednom trenutku nisam začuo
Filipa kako je glasno opsovao. Pogledao sam šta je, a
on je pokazivao na prednji vetrobran sa njegove strane.
Pojavila se prskotina, koje se polako produžavala, kao
zmija kad ostavlja trag.
On je odmah odlično odreagovao i isključio napajanje
strujom grejača vetrobrana. To su bili česti uzroci
prskanja vetrobrana, da kratki spoj na grejaču, ili
prevelika toplota izazovu problem.

U momentu sam razmišljao šta da uradim. Bili smo na
velikoj visini, i razlika pritisaka u avionu i spoljašnosti
je bila na maksimumu konstrukcijske izdržljivosti
aviona, a sada je taj prozor bio najslabija tačka.
Ukoliko staklo prsne, to bi bila momentalna i
eksplozivna dekompresija. Sa druge strane, ako sada
sletimo na neki usputni aerodrom, prizemljili bi avion na njemu za dugo vremena, a bez ikakve tehničke podrške.
To bi potrajalo veoma dugo, a i bilo bi veoma skupo.
Odlučili smo da osmatramo prskotinu par minuta i vidimo tendenciju. Ako se povećava, snižavamo i ako treba
slećemo, a ako je stabilna nastavljamo uz mere opreza.
Obzirom na udaljenost destinacije, značajnija promena visine na niže bi dovela u pitanje dolet aviona. Kako se
pokazalo, Filipov postupak je zaustavio dalje širenje prskotine, i ona se stabilizovala.

61