Page 66 - NASA_KNJIGA_2024

NAŠA KNJIGA

prema Dunavu, na visini ispod 50m. Dodao sam gas, motor je prihvatio i avion je počeo da
ubrzava. Glasno sam izgovorio: „Hvala ti Bože”, uvukao sam stajni trap, prikupio potrebnu brzinu

i odradio program do kraja.
Nakon sletanja i izlaska iz aviona, fotografisali su me pored gospodina Borisa Tadića. Kasnije sam

čuo da on nije bio svestan šta se dešava, ali su kolege piloti bile itekako svesne! Ubrzo nakon
izlaska iz aviona prišao mi je general Starčević, tadašnji komandant naše avijacije i, kad niko nije
gledao, stavio mi je svoj dlan na levu stranu grudi, da vidi kako mi srce radi.

Prepričavao sam kolegama više puta ovaj dogadjaj u kasnijem periodu i došao sam do zaključka
da je glavni krivac za ovakav sled događaja upravo to sporije proticanje vremena u ekstremnim
situacijama. Ja sam stisnuo dugme za pokretanje motora u vazduhu i imao sam utisak da je
prošlo 5-6 sekundi, a u stvarnosti je prošlo možda samo sekundu ili dve. Motor je počeo da se
pokreće, ali ja u tih svojih „6 sekundi” nisam to registrovao i brzopleto sam pustio dugme za
pokretanje motora u vazduhu, razmišljajući šta dalje da radim. Nekim čudom, motor je ipak
nastavio da se pokreće i eto.

Za nagradu sam dobio knjigu, sabrana dela Marka Miljanova, sa posvetom. Čuvam je na

počasnom mestu u svojoj biblioteci. Dvadesetak dana nakon ovog događaja sam se oženio, a
zamalo je sve moglo da ispadne sasvim drugačije. Supruzi sam ovo prepričao tek nakon nekoliko
godina braka, a moja majka ni dan danas ne zna za ovo, naravno.

66