Page 35 - NASA_KNJIGA_2024

NAŠA KNJIGA

ukalkulisao u što tačniji proračun pozicije i elemenata leta u odnosu na elemente leta s kojima
moram doći na GKT. Dobijam ponovo podatak da je vetar ne promenjen i da na sletanju iznosi
8-10 m/s iz pravca 002 stepena, u čelo. Prilazim GKT sa izvučenim stajnim trapom i sa malom
rezervom visine shodno pravcu i brzini vetra. Pomeram GKT u pravcu sletanja za brzinu vetra
pomnoženu vremenom trajanja zaokreta prema SKT na koju moram izaći sa visinom 450-500 m
brzinom 260 km/č.

U zaokretu prema SKT (srednja ključna tačka) ,,pozdravljam“ se sa opciom pokretanja motora u
vazduhu, jer procenti padaju na ispod 10 %, a brzina se smanjuje na 280 pa na 260 km/č. Ostaje
mi još samo jedna rezerva, a to je napuštanje aviona ili, eventualno sletanje u pretpolje, ali o
pretpolju ću razmišljati tek kad izađem u pravac za sletanje. Po svim elementima vidim da će
sletanje biti izvršeno bez ikakvih problema, ali zadržavam rezervu koja uvek daje neku sigurnost.
Javljam SKT i podatke o izvučenosti stajnog trapa. Ranije uvodim u ZZ (zalazbni zaokret) za
vreme njegovog trajanja pomnoženo brzinom vetra. Na polovini ZZ ustanovljavam da ću izaći
u pravac za sletanje na potrebnoj visini sa koje ću moći uspešno da sletim, ali ipak odlažem
izvlačenje vazdušnih kočnica do izlaska u pravac. Izašao sam u pravac na nešto većoj visini, kada
sam se uverio da ću sigurno doleteti i sleteti na pistu odlučio sam da izvučem vazdušne kočnice.
Javio sam proveru izvučenosti stajnog trapa u pravcu i dobio odobrenje za sletanje. Dok sam bio
u pravcu za sletanje primetio sam da su se sa leve strane PSS parkirala vozila kompletne
deponažne ekipe (Vatrogasci, dizalica, bolnička kola). Piloti nebi bili to što jesu da i u
najsloženijim okolnostima ne nađu vremena za humor. ,,Plivajući“ tako prema tački pristajanja
kažem AKL:

-A, grobari čekaju ?

Na to mi sa tornja do uha dopre poruka:
-Prvo sleti pa čemo da se zezamo.

Sletanje i izlazak sa piste na spojnicu bilo je po protokolu.

Dođe automobil po mene. Odveze me do ekipe tehničara kojim ispričah sve što sam uočio, a u
tehničku knjižicu aviona upisah manifestacije i konstataciju da je izvršeno sletanje sa ugašenim
motorom.

Oko 30 minuta od sletanja, već sedim sa kolegama, Svi diskutujemo o manifestacijama koje sam
uočio i pokušavamo da zaključimo šta je moglo uzrokovati takav zvuk i takve vibracije u zadnjem
delu trupa. Počeo sam da razmišljam o strahu i da se pitam gde je taj strah, kad ga ja ni u jednom
trenutku nisam osetio. Prođe mi kroz glavu misao da se samo budale ne plaše i već pomislih da
sam ja jedan od njih, uzeh šoljicu da završim ispijanje kafe i primetim kako mi drhti šoljica u
levoj ruci. Adrenalin je proradio. Sav ponosan kažem kolegama:
-Ko kaže da se nisam uplašio. Svi oni pogledaše u moju ruku i svi se slatko nasmejasmo. Prođe
još 10-tak minuta, ja sam ponovo uzeo šoljicu u ruku. Nema više drhtanja ruke. Ja tad ponovo

saopštih prisutnima:
-Evo, prestao sam da se plašim.

Tehničari, eksperti svoga posla su istoga dana ustanovili da su pojavne manifestacije nastale zbog
toga što se trupni rezervoar otkačio jednim svojim delom od trupa aviona, otkačio se sa jednog
broja kopči. Narednog dana, vanrednim pregledom je ustanovljeno da je na još 6 aviona došlo do
otkačinjanja jednog broja kopči rezervoara od trupa aviona.

35