Page 34 - NASA_KNJIGA_2024
P. 34

NAŠA  KNJIGA

                   instrumente  ustanovio  da  su  svi  motorski  parametri  u  granicama  normale.  Popuštanjem  ,,g“
                   opterećenja i smanjivanjem snage motora smanjio se i intenzitet zvuka i vibracija. Najpre sam
                   pomislio da je došlo do nekih anomalija na turbini, kompresoru ili trupu aviona. Očekivao sam i
                   pojavu novih manifestacija događaja. Javio sam AKL o uočenoj pojavi i saopštio da ću smanjiti
                   brzinu ispod 300 km/č sa snagom na relantu i  proveriti šta će se desiti. U blagom uglu poniranja,
                   sa gasom na relantu i brzinom od 300 km/č pojavne manifestacije su bile za oko 50 % manje
                   izražene nego pri njihovoj prvoj pojavi. Osmatrajići parametre motora počeo sam dodavati snagu
                   motora  uz  prevođenje  aviona  u  HL  (horizontalni  let).  Dodavanjem  snage  zvuk  je  postajao
                   intenzivniji, uz pojavu jakog brujanja i blagih vibracija. Ponovo sam oduzeo snagu i odlučio da
                   zaustavim rad motora i proverim kako če se onda sve uočeno manifestovati. Saoipštio sam AKL
                   da sam na visini od 5000 m  i da ću izvršiti zaustavljanje  rada motora. Dobijam odobrenje i
                   zaustavljam rad motora. Pratim pojavne oblike i postepen pad procenata, održavajući avion u
                   uglu poniranja koji obezbeđuje brzinu od oko 320 km/č i ne dozvoljavajući da obrtaji turbine
                   padnu ispod 12,5 %, jer to su minimalni uslovi koji mi obezbeđuju uspešno ponovno pokretanje
                   motora u vazduhu. Zaustavljanjem rada motora prestali su i svi navedeni pojavni oblici. Nema
                   buke, nema vibracija. Uveo sam avion u levi, a zatim i u desni ponirući zaokret i pri davanju
                   opterećenja ne većeg od 0,5 g čuo sam zvuk udaranja i osetio blage vibracije. Posumnjao sam da
                   se nešto dešava sa ležajevima i vratilom turbine i kompresora motora.Tog trenutka, smatrajući
                   da bi pokretanje motora ili predstojeći njegov rad mogao dovesti do novih problema i možda
                   uništenju motora, donosim odluku da ne pokrećem motor u vazduhu i da idem na sletanje sa
                   ugašenim motorom, što saopštavam AKL.  AKL mi odobrava prilaz na sletanje i sletanje po
                   proceduri prinudnog sletanja sa ugašenim motorom. Nakon te moje odluke odmah isplaniram
                   nove postupke ukoliko dođe do nekih anomalija ili grešaka u prilazu za sletanje. Prva rezervna
                   varijanta je bila pokrenuti motor, pa šta god da se desi i ta odluka je važila sve do visine 1000 m.
                   Važila je ona i kasnije, ali uz odluku da mi visina od 200 m bude granica na kojoj odlučujem o
                   nastavku prilaza za sletanje ili napuštanju aviona izbacivim sedištem. Minimalna visima na kojoj
                   se mogao napustiti avion izbacivim sedištem koje se nalazio na avioniu J-21 je bila 80 m. Sve
                   navedene odluke pilot donosi trenutno, u deliću sekunde i mislima nastavlja da trči ispred aviona.
                   Da bi pilot mogao mislima da trči ispred aviona, da ga sačekuje i sa preduzimanjem adekvatnih
                   radnji, mora biti pre svega dobro obučen, a osim toga i u punoj trenaži za letenje. Čim pilot
                   dozvoli da mislima trči za avionom, mora biti svestan da je tog trenutka sebe doveo u veliku
                   opasnost.

                   Nekoliko  minuta  pre  zaustavljanja  rada  motora  upravljao  sam  moćnom  mašinom.  Borbenim
                   avionom solidnih performansi. A sada, nakon zaustavljanja rada motora sedim u u istom tom
                   borbenom avionu, ali s njim letim kao što sam nekada leteo na mnogo lakšoj jedrilici sa većom
                   površinom krila. Tišina svuda okolo. Šušti strujanje vazduha, a povremeno se putem radio veze
                   čuju poruke posada i RL.

                   Sada  nakon  kalkulacija  donetih  odluka  krećem  u  proceduru  prinudnog  sletanja  sa  ugašenim
                   motorom. Ne dozvoljavajući da procenti obrtaja turbine padnu ispod 12,5 %  što se održava
                   brzinom oko 320 km/č, a ona se održava uglom poniranja i stalnim gubitkom visine. Prvi cilj mi
                   je  bio  da  sa  gubitkom  visine  dođem  na  prvu  tačku  GKT  (gornju  ključnu  tačku)  procedure
                   prinudnog sletanja, a to je da u određenoj poziciji u odnosu na pistu i pravac sletanja imam
                   izvučen stajnu trap, visinu 1200 m i brzinu 280 km/č. Obzirom das sam imao veliki višak visine,
                   podosta goriva i vetar na sletanju jačine 8-10 m/s, najpre sam napravio pun zaokret, zaokret za
                   360  stepeni,  ustanovio  tačan  gubitak  visine  i  uporedio  ga  sa  već  proračunatim  podatkom.
                   Proračun se poklopio sa stvarnim podatkom. Odmah posle toga nastavio sam sa planiranjem i
                   kombinacijom zaokreta za 180 i 90 stepeni i pravolinijskim snižavanjem i uvek očekivao njihov
                   završetak na već proračunatoj visini. Sve se opet  poklapalo sa proračunima i išlo je po planu.
                   Tražim od tornja da mi saopšti podatke o  brzini i pravcu vetra na sletanju, kako bih i taj podatak

                                                                        34
   29   30   31   32   33   34   35   36   37   38   39