Page 31 - NASA_KNJIGA_2024

NAŠA KNJIGA

što znači da sa 1000 m visine možemo da doletimo do tačke udaljene 15 km. Najveći problem
pored postojećeg bila je i vidljivost. Oblaci nam nisu dozvoljavali da vidimo zemlju.

Dok smo vodili avion u levom ponirućem zaokretu, kao u nekoj bajci, iznenada kroz rupu u
oblacima ugledasmo Sveti Stefan. Verovali ili ne, baš u tom trenutku, bukvalno u deliću sekunde,
u glavi mi se odmotao ceo život. Kao ono kad se smrti gleda u oči. A bogme, gledalo se, jer
katapultiranje iznad uzburkanog mora nije dolazilo u obzir, a Boža nije imao ni pojas za
spasavanje. Pojas sam imao samo ja. Nisam mogao da spašavam sebe, a njega da prepustim
sudbini. Sletanje na more, takođe nije dolazilo u obzir, budući da do tada gotovo niko nije uspeo
to da preživi.

Zbog tolike blizine smrti, odmotao mi se taj film u glavi život od detinjstva pa nadalje. Dobro
pamtim scenu u kojoj kao šestogodišnji dečak stojim sa majkom na peronu u Valandovu, na koji
upravo pristiže ,,Ćira“. Ponovo sam osetio ,,Ćirin“ miris uglja i dima...
Ne gubeći vidljiv kontakt sa zemljom, kroz pomenutu rupu u oblacima, Boža je ponirao sa ciljem
da dođe ispod donje baze oblaka i ostvari neprekidan vidljiv kontakt sa zemljom. Jednog trenutka,
koristeći šatrovački izraz, Boža mi reče:

-Kad dođemo na visinu 1000 m iznad kopna, ti đipaj (iskači), a ja ću da vidim šta ću sa avionom.

Odgovorio sam da đipanje ne dolazi u obzir. Došli smo do ispod donje baze oblaka i ostvarili
stabilno vidljiv kontakt sa zemljom. Ugledali smo pistu Tivatskog aerodroma i Boža je, na osnovu
visine, brzine i procenjene udaljenosti piste, doneo odluku da pokuša sleteti na Tivatsku pistu.

Zbog nedostatka radio veze, sa AKL nismo mogli dobiti dragocene podatke o pravcu i brzini
vetra, na osnovu kojih bi mogli preciznije obezbediti elemente leta, pre svega brzinu i visinu u
prilaženju za sletanje kako bi isplanirali bezbedno sletanje na pistu. Na visini 1000 m trebalo je
izvući stajni trap, ali to nije bilo moguće zbog niskog pritiska ulja u hidro instalaciji. Boža je
pristupio mehaničkom odbravljivanju stajnog trapa, a ručnom hidrauličnom pumpom postigao
pritisak u hidroinstalaciji potreban da izvuče i zabravi sve točkove u izvučenom položaju. Dok je
Boža radio sa ručnom hidrauličnom pumpom, ja sam mu pomagao u upravljanju avionom i pratio
rast pritiska u hidro instalaciji. Rastao je pritisak u hidroinstalaciji i čulo se zabravljivanje svakog
točka pojedinačno u izvučenom položaju. Već su se videle krošnje drveća na brdu iznad Bigova,
a mi smo klizili i propadali prema njima u pravcu piste aerodroma Tivat.

Kad smo bili veoma blizu praga piste i planirane tačke pristajanja aviona, odjednom se na putu
ispred praga piste pojavi neki kamion. Bio je tik ispred nas.
Gde baš sad tu da se nađe!?

Bili smo toliko blizu da sam čak video i šofera kamiona, a oči su mu bile kao u Baba – Roge.
Kamionom je refleksno lelujao kevo-desno. Pokušao je da izbegne, avion, ali nema kud, jer mu
avion ne ide u susret već dolazi sa bočne strane, ali ni mi nismo imali kud, jer nam minimalna
brzina, visina i osa piste to nisu dozvoljavale.

Zažmurio sam i pomislio: Gotovo je.

Ipak smo prošli tik iznad cerade, čini mi se za centimetar. Tup udarac i dodirnuli smo početak
piste.
Nakon zaustavljanja aviona na pisti, izašli smo iz svojih kabina, poskidali smo kacige, zagrlili se
i izljubili. Tek tada je proradio adrenalin u nama i počela su da nam klecaju kolena... Utom se
iznad nas još jednom pojavi avion koji nas je pratio. Uradio je dva kruga iznad nas i nastavio
svojim putem. Znatno kasnije, saznali smo da su oba pilota iz posade tog aviona koji nas je pratio
i spasao, nažalost poginula. Jedan od njih je mali Ljuba Džins, koji je mnogo kasnije od ovog

31