Page 39 - NASA_KNJIGA_2024

NAŠA KNJIGA

Posle navedenih provera i svih pokazatelja odlučio sam da poletim. Dobio sam odobrenje za
poletanje od AKL (aerodromske kontrole letenja). Pustio sam kočnice i omogućio motoru da
pokaže moć svoje maksimalne snage. Avion je kliznuo niz pistu. Brzina je brzo prirastala. Poleteo
sam. Ostavio sam pistu ispod sebe. Uvukao sam konfiguraciju (stajni trap i zakrilca) i ubrzo
nakon toga ušao sam u oblake. Iz kabine se videla samo belina. Gledajući u instrumente, ustalio
sam režim leta i uputio se ka PTM (početnoj tački maršrute). Uživao sam u belini oko sebe, u
sjaju nove kabine i motorskim parametrima. Jedino se kazaljka na RK još nije smirila, već se
pomalo ljuljuškala. Jednog trenutka sam izašao iz oblaka i našao se iznad njihove gornje baze.
Blještavilo beline je ispod mene, a plavetnilo sunčanog neba iznad. Nov avion se presijavao na
suncu u svoj svojoj lepoti. Nastavio sam sa penjanjem do zadane visine leta, a to je bilo 6000 m.
Preleteo sam jedan, pa zatim drugi PO (prekretni orjentir) i već sam bio na povratnom delu
maršrute ka a.Petrovac. Kazaljka na RK je postala gizdavija i nisam dobijao očekivane podatke.
Promenio sam par frekvencija i ustanovio da RK nije pouzdan, što znači kao da je potpuno
otkazao. U slušalicama sam čuo zvučne kodove radio sredstava na koje sam ga nastrojavao, ali
kazaljka ih nije adekvatno pratila. Odlučio sam da to javim AKL i da zatražim radarsko vođenje
do KTM-a i prilaženje za sletanje izvršim po GCA (radarska služba za dovođenje aviona na
sletanje) kako je i planirano, ali.... tog trenutka sam ustanovio da imam i otkaz radio veze. Nema
,,bolje“ kombinacije, bez radio veze, bez vidljivog kontakta sa zemljom i sa nepouzdanim
pokazivanjem RK. Svestan ozbiljnosti situacije, a po doskorašnjem pokazivanju instrumenata i
po proteklom vremenu, smatrao sam da sam u blizini KTM-a (krajnje tačke maršrute). Pokušao
sam ponovo da uspostavim vezu sa AKL. Posle bezuspešnih pokušaja, prešao sam na kanal GCA
i pokušao da s njima stupim u kontakt. I oni mi se nisu javljali, a bilo je planirano da im se javimo
posle KTM-a i da nas oni dovedu na sletanje.

Videvši da sam prepušten sam sebi, a smatrajući da sam iznad RFR-a koji je bio i KTM, odlučio
sam da formiram krug čekanja na propisanoj visini iznad oblaka. Nadao sam se da ću
zadržavajući se u krugu čekanja ugledati neki od naših aviona, da ću mu se pristrojiti i leteći u
paru izvršiti probijanje oblaka na dole do vizuelnog kontakta sa zemljom.

Kasnije sam saznao da je upućen avion da me potraži iznad oblaka, čim su ustanovili da sa mojim
letom nešto nije uredu. U tom avionu koji je krenuo da me traži bio je kapetan Staniša Miltenović.
On me je tražio i nije uspeo da me vidi. Ja sam osmatrajući vazdušni prostor oko sebe pokušavao
da spazim nekog od naših aviona.

Po pokazivanju RK ja sam se nalazio u krugu čekanja, sve do momenta dok me nije štrecnula
svetlosna i zvučna signalizacija niskog nivoa goriva u rezervoaru. Morao sam prekinuti sa
iščekivanjem i preduzeti nešto drugo. Velikog izbora nisam imao. Mogao sam odlučiti da
napustim avion izbacivim sedištem ili da pokušam probijanje oblaka na dole. Pokazivač RK me
je trenutnim pokazivanjima ubedio da sam iznad KTM-a, a pogled na krila novog aviona me je
opredelio za donošenje odluke o probijanju oblaka na dole. Nakon donete odluke, pristupio sam
njenoj realizaciji. Doveo sam avion u kurs procedure na dole. Sve je ukazivalo da sam na liniji
procedure. Još nekoliko puta sam bezuspešno pokušavao da uspostavim radio vezu sa AKL.
Nakon izvesnog vremena u kursu procedure probijanja oblaka na dole i brzinom 400 km/č ušao
sam u oblake na visini oko 3000 m. Oko mene opet ona belina oblaka. Ispred mene instrumenti
u novom avionu i sve funkcioniše kako treba. Kazaljka RK je opet postala nestašna. Još malo
samo, da ja ugledam zemlju i ta kazaljka će mi postati nebitna. Sada mi je ona jedini putokaz.
Održavam ugao poniranja brzinom silaženja 10 m/s i brzinu leta 400 km/č. Gubim polako visinu
i očekujem svakog trenutka da ugledam zemlju i da bljesne slika krajolika. U tom iščekivanju ne
primećujem da je kabina aviona ispunjena nekim fluidom koji se obavio oko mene u vidu štita.
Taj fluid se zove sreća. Vreme mi sporo protiče, a brzina leta i dalje iznosi 400 km/č. Iščekujem
da svakog trenutka ugledam zemlju.

39