Page 137 - NASA_KNJIGA_2024

NAŠA KNJIGA

Прилази нам један мештанин и објашњава и показује да су се 200 метара од места пада
бомби играла деца и да су могла да страдају. Наравно, када је био овакав исход, такорећи
без последица, онда можете да владате ситуацијом. Али, оно што се тада догодило, ни ја
нисам очекивао. Мита ме питао да он објасни случај, што сам му дозволио. Обратио се
речима:

- Знате, пилот је имао великих проблема са авионом због квара (није поменуо о каквом се
квару ради), видео је децу из ваздуха и крајњим, надљудским напорима, ризикујући свој
живот, успео је овде да баци бомбе, како их не би угрозио.

Следио је аплауз на отвореној сцени од присутних, иако су до тада били врло резервисани
и неповерљиви према нама. Честитали су нам и у знак захвалности су нас позвали код
најближег домаћина на кафу и лозу. Замолили су ме да поздравим и јавно похвалим НН
пилота на храбрости и пожртвовању. Дотичном сам пренео поздраве, али и њему је било
јасно да није заслужио никакво признање.
Мита се по ко зна који пут показао као врсни познавалац менталитета становништва у
окружењу и одреаговао је на најбољи могући начин у датој ситуацији.

ЦРНОГОРЦИ И БРКОВИ

Почетком јула 1991. године, обзиром на погоршање војно-политичке ситуације и
тадашњих дешавања у бившој СФРЈ, 172. лбап (ш) је добио задатак да са већим делом
снага пребазира на аеродром Тузла. Истовремено, за извршавање даљих задатака, јединица
је претпочињена новој команди, Команди 1. Ко РВ и ПВО (Првог корпуса ратног
ваздухопловства и против ваздушне одбране).

Извршили смо свеобухватне припреме целокупног састава који је требало да пребазира, а
посебно сам упозорио шта нас све чека на новом аеродрому, озбиљност ситуације и на
могуће задатке које ћемо извршавати.

Као командант јединице, полетео сам на авиону НЈ-22 (орао-двосед) са помоћником за ЛП
(летачке послове) Зимићем у циљу извиђања времена, регулисања дочека састава и
руковођења летењем при слетању борбене и транспортне авијације.

Слетањем на поменути аеродром, почели су проблеми, јер исти већ дуже време није био
поседнут, а у функцији је било само ''језгро'' од неколико људи. Изразио сам сумњу да ће
моћи успешно да се обави прихват моје јединице са постојећим снагама.
Истовремено, отпочела је мобилизација састава на аеродрому са врло слабим одзивом,
углавном муслиманске националности који нам нису били наклоњени.

Известио сам претпостављене о току пребазирања и стању на аеродрому, али сам добио
одговор да ''не може баш све да буде обезбеђено и да је ово рат''. Насмејао сам се на ово
''баш све'', јер то није било ни делић од потребног.

Састао сам се са командантом аеродрома пуковником Чича Богданом и два, три члана
његове команде. Договорили смо се о решавању потреба моје јединице, смештају,
исхрани, размештању авијације и свим осталим питањима везаним за извршавање задатака
са овог аеродрома. Наравно, физичко обезбеђење аеродрома првих дана није никако могло
бити решено, јер су тих година јединице авијације иначе биле слабо попуњене војницима,
па их није било довољно ни за опслуживање летења, а домаћини нису били још попуњени

137