Page 136 - NASA_KNJIGA_2024

NAŠA KNJIGA

19.МАСИЋ РАДОЉУБ, генерал-потпуковник- пилот, у пензији

АПЛАУЗИ ЗА МИТУ И НЕПОЗНАТОГ ПИЛОТА

Kао што је познато, на аеродрому Голубовци у 172. лбап – абр (ш) извршавана је борбена
обука питомаца – пилота на четвртој години школовања у ВВА. Та врста обуке врло је
осетљива, како због ношења УБС (убојних средстава), обуке у маневрима, експлоатацији
наоружања, тако и због близине насељених места полигону ''Тузи'' и могућности
угрожавања цивилног, претежно становништва албанске националности. Дешавало се да,
грешком посаде или због отказа технике, понеко средство падне тамо где не треба, али, на
срећу, никада није било озбиљнијих последица, а посебно није било повреда цивилног
становништва.

Негде у пролеће (некако с пролећа) 1989. године у току БО питомаца – пилота на
тактичном делу полигона ''Тузи'', из полицијске станице МУП-а из места Тузи
обавештавају ме (био сам тада командант пука) да су две цементне авио-бомбе пале у село
Врањ непосредно поред игралишта где су се деца играла. На моје питање да ли има
последица, одговорено је да нема и да два полицајца чувају бомбе. Одахнуо сам и одмах
кренуо на место догађаја, заједно са мојим помоћником за морал, потпуковником Милекић
Миладином-Митом. Успут сам преко РД (руководиоца дејства) сазнао, да је НН питомац-
пилот погрешио и у вађењу из напада и притиснуо бојево дугме, тако да су бомбе пале ван
зоне полигона.

Стижемо на место пада бомби, затичемо велику групу народа на пристојној удаљености и
два полицајца који не дозвољавају да се приђе бомбама, што је за сваку похвалу, иако су
оне биле школске – цементне, практично опасне једино ако некога директно погоде.

136