Page 134 - NASA_KNJIGA_2024

NAŠA KNJIGA

UTVA ili JASTREB

Izvršio sam prelet sa a. Titograd (Golubovci) na a. Zadar (Zemunik), 24.09.1984. godine. Po
obavljenom poslu u komandi VVA (Vazduhoplovne vojne akademije) krenuo sam prema izlasku
iz zgrade komande u nameri da odem do tornja AKL (aerodromske kontrole letenja) da se
uopoznam sa meteo situacijom, popunim plan leta i tako najavim let do Titograda, a zatim da
odem na stajanku ispred radionice gde me je čekao moj J-21 (Jastreb).

Pri prolasku kroz izlazna vrata zgrade, čuo sam
neko dozivanje. Okrenuo sam se i video da to
mene zove dežurni oficir VVA. Stanem, a on mi
saopšti da treba da se javim Ristiću
(komandantu VVA). Postupim ja kako mi je
rečeno. Uđem u komandantovu kancelariju i
kažem da se javljam po njegovom naređenju. A
Rile, kako smo ga od milja zvali, me upita:

-Jeliću, imaš li para ?

Ne znajući što me to pita, ja se nasmejah i
odgovorih mu potvrdno. Na to on, gledajući
prema plafonu, nastavi:

-Javili su iz Titograda da je tamo loše vreme i da povratak odložiš do sutra. Rezervisana ti je soba
u Domu avijacije.
Prihvatim činjenice kakve jesu. Odem do letačkog odseka i izvršim najavu leta za sutra. Javim se
klasiću Golaboski Venku, koji je bio na službi u VVA. Sa Venkom i ostalim društvom provedem
jedno lepo popodne u Zadru. Meteo situacija sasvim solidna, tek negde oko 23.00 poče da pada
neka kišica. Sve mi je to bilo malo čudno. Pitao sam se kakvo li je to vreme bilo u Titogradu kad
mi je zabranjeno da se vratim.

Prenoćim ja u Domu avijacije i narednog dana, redovnim vojnim prevozom odem do komande
VVA. Uzmem vozilo i uputim se u AKL. Upoznam se sa meteo situacijom na maršruti,
alternativnim aerodromima i na a.Titograd. Opšta karakteristika meteo situacije je bila: pojačan
vetar 10-15 m/s uz 3-5/8 oblačnosti. Drugim rečima povoljna meteo situacija u odnosu na tip
vazduhoplova i stepen moje SBO (stručne borbene osposobljenosti). Nakon najave leta uputim
se na stajanku ispred radionice gde mi je avion bio parkiran. Došavši na stajanku, doživeo sam
iznenađenje...nema mog aviona tamo gde sam ga ostavio. Uđem u hangar, a u hangaru nema ni
žive duše, a ni traga od mog aviona. Posle izvesnog vremena, slučajno naiđe neki vodnik i ja ga
pitam gde su ljudi iz radionice, a on mi odgovori da su noćas imali uzbunu i da su svu tehniku
odvukli u ABS (armirno-betonska skloništa) na severu piste. Nekako nađem prevoz i uputim se
ja tamo. Nađem ljudstvo. Nađem i avion. Oni u frci. Rešavaju neku supoziciju, a još im ja legao
na vrat. Organizovaše se nekako. Izguraše avion iz skloništa. Jedva pronađoše agregat za
pokretanje. Pokrenem ja motor. Uspostavim radio vezu sa AKL (aerodromskom kontrolom
letenja) i zatražim da mi se odobri voženje. Dobio sam odgovor da sačekam. Sedim ja u kabini.
Motor bruji i ako radi na relantu. Ljudi napolju poklopili uši šakama. Znam da odjekuje buka i
da im smetam, ali sam nemoćan da bilo šta promenim. Moram da postupam po instrukcijama sa
AKL. Ponovo ih ja zovem i tražim odobrenje za voženje, ali dobijam isti odgovor da sačekam.
Nakon skoro 5 minuta čekanja, ja im se opet javim, naglasim broj zadatka i kažem da bespotrebno
trošim gorivo i dovodim sebe u situaciju da ću morati da zaustavim motor radi dopune rezervoara
gorivom. Nakon toga dobio sam instrukcije sa AKL da kupiram (zaustavim rad motora) i da se

134