Page 129 - NASA_KNJIGA_2024
P. 129
NAŠA KNJIGA
NESPORAZUM
Aerodrom Titograd. Proleće 1979.godine. Mi, prvi pitomci u istoriji VVA (Vazduhoplovna vojna
akademija) na četvrtoj godini školovanja. Pre nas u našoj ulozi su bile kolege koje su posle treće
godine promovisani u čin potporučnika i kao oficiri-piloti dolazili su u Titograd na borbenu
letačku obuku.
Uveliko je već bila u toku borbena obuka na ŠTP
(školsko taktičkom poligonu) Tuzi. Već smo više
puta dejstvali samostalno u sastavu para i odelenja
sa ubs (ubojnim borbenim sredstvima). I toga dana,
kao i prethodnih dana oko 13.00 č završio se letački
dan. Mi pitomci, okupljeni u holu nastavne zgrade
čavrljali smo o raznim temama i sa nestrpljenjem
čekali da se pojavi RD (rukovodilac dejstva) koji
će na analizi letačkog dana svakome poimenično
saopštiti rezultate bombardovanja, raketiranja i
broj pogodaka mitraljeskim zrnima. Toga dana RD je bio Samac Mladen, jedan od NL
(nastavnika letenja) iz sastava naše eskadrile. RD se za sve vreme letenja nalazio na tornju ŠTP
(Školsko taktičkog poligona). Rukovodio je dejstvima, beležio padne tačke i sa pomoćnicima
prebrojavao pogodke mitraljeskim zrnima.
I dočekasmo. U nastavnu zgradu ulazi Samac Mladen. Kako je ušao u hol počeo je da me traži.
Neko mi reče da me traži Samac. Odazvah se ja pozivu, a on me pomeri u stranu kako niko ne bi
čuo naš razgovor. Inače, Samac je bio veoma dobar pilot i iznad svega voleo da leti. U društvu je
bio zabavan jer je voleo mnogo da priča, a pomalo se i hvaluckao pa i preuveličavao rezultate
svoga letenja, kao i rezultate letenja njegove grupe pitomaca.
Skoro šapatom upita on mene šta sam to ja uradio na uvođenju u napad za gađanje. Odgovorih
mu da ništa posebno nisam uradio, osim što sam u jednom napadu pri uvođenju, a zbog kašnjenja,
dao nešto veći nagib i opterećenje.
-Ma nije to problem, problem je što si otvorio vatru iz mitraljeza pri uvođenju u napad.
Odgovorih mu da nisam to uradio, na šta mi on potvrdi da jesam ispalio rafal na uvođenju, ali
da nisam svestan greške i naglasi mi da ne pričam nikome o tome i da će to ostati među nama.
Siguran sam da bi tako i bilo da sam mu ja rekao da sam pogrešio i umesto pritiska na dugme
radio stanice i javljanja da uvodim u napad, pritisnuo dugme mitraljeza i ispalio rafal. To se
dešavalo nekim pilotima. Ali, kako da mu kažem da sam to uradio, kad stvarno to nisam uradio.
Bilo mi je neprijatno i počeo sam da razmišljam kako da mu dokažem da stvarno nisam ispalio
rafal na tački uvođenja u napad. Jedina nada mi je bila snimak FKN (foto kamera naoružanja).
Ali šta ako snimak ne bude uspeo...?
Čekali smo u sali da pristignu NL i komandni kadar eskadrile. Da se izvrši analiza letačkog dana,
pročita plan letenja za sutra i da idemo sa svojim nastavnicima u boksove na pripremu za sutrašnje
letenje. Odmah po njihovom ulasku, komandir eskadrile Tomić Dragan prozva me i strogim
glasom upita:
-Šta je to bilo na uvođenju ?!
Ja sam najpre bio iznenađen okrivljavanjem od strane Samca, a sad i prozivkom od strane
Tomića, jer je Samac rekao da će to ostati među nama. Na brzinu zaključujem: Pošto nisam
priznao, a on je čuo rafal i bio čvrsto ubeđen da sam ipak ispalio rafal na uvođenju, odlučio je da
do analize sa tim ipak upozna komandira eskadrile Tomića i da mu kaže da ja neću da priznam
129
