Page 138 - NASA_KNJIGA_2024

NAŠA KNJIGA

резервом. Физичко обезбеђење су у почетку вршиле моје старешине ВТСл (Ваздухопловно
техничке службе).

У међувремену, на аеродром је дошао господин Селим Бешлагић, представник власти из
Реформских снага и градоначелник Тузле. Ради се о једном културном господину са којим
је могло нормално да се разговара, али који нас је прихватио са резервом и није му баш
било драго што смо дошли. Од њега није могла да се очекује помоћ, што је одмах било
јасно, али сам инсистирао на томе да пренесе месном становништву да нас случајно не
ометају у извршавању задатака и позвао сам га да останемо у коректним односима. Рекао
сам му да нас има много, а да је и респективан део јединице остао у Титограду. Прихватио
је упозорење и онда смо кренули свако својим обавезама.

Потпуковник Милекић Миладин-Мита је имао врло интересантан сусрет са месним хоџом,
што се позитивно одразило на односе између нас и наших комшија. Али, како је то посебно
занимљив догађај, заслужује и посебну пажњу.
Прелет са аеродрома Титоград је извршен тако да су све посаде више пута надлетале град
Тузлу како би се стекао утисак да нас има много више.

Већ сутрадан, у средствима информисања је објављено да је на аеродром Тузла дошло око
5000 Црногораца са 500 авиона и да ће ту боравити до даљњег. Оваква информација, са
преувеличаним бројним стањем авијације и људства нам је одговарала и нисам се трудио
да се демантује. Надаље, све до краја новембра, колико смо остали у Тузли, односи са
месним становништвом и резервистима на аеродрому били су подношљиви, практично без
инцидената. Ту свакако мислим и на месец септембар, када сам био упућен у ШНО, па
враћен у јединицу, када је нови командант потпуковник Бегић Муше био оборен и
заробљен код Ђакова.

У међувремену, највећи број припадника моје јединице, како пилота тако и старешина
ВТСл, који до тада нису имали бркове, пустили су их и неговали све до повратка у
Титоград. Они који су мислили да им добро стоје оставили су их трајно.

138