Page 192 - NASA_KNJIGA_2024

NAŠA KNJIGA

- Ma neee... Ovde sam sa drugaricom u telefonskoj govornici, a ona me zeza i golica dok ja
pričam s tobom.

- Sad je 22.00 č. Konstatova Jamak, prokalkulisa na brzinu, saopšti joj da bi želeo da je vidi
barem na kratko i predloži: - Hajde ti kreni prema Domu avijacije, a ja ću prema
Branimirovoj obali pa da se sretnemo negde na pola puta. To je kod one zgrade roze boje.

- Kasno je, hajde da se dogovorimo za sutra, odgovorih mu ja u pokušaju da odgodim susret,
da ugovorim vreme viđenja za naredno veče i da sprečim njegovu noćnu šetnju.
- Hajde samo da se vidimo na kratko i onda ćemo se dogovoriti za sutra. Umilnim glasom i

sugestivno nastavi Jamak sa svojim insistiranjem.

Nisam imao kud. Poklekao sam. Posle Jamakovog insistiranja, svi moji planovi za sutra
uveče padoše u vodu i nisam imao srca da ga odbijem. Prihvatio sam njegov predlog.

Pozdravismo se, bog zna kako, i uz obostrano izražavanje nestrpljenja u očekivanju susreta
spustismo slušalice. Napad smeha je i dalje prisutan. Gavrilović i ja smo se glasno smejali
do zacenjivanja bez ikakvog sputavanja smeha. Brišemo suze sa lica. Stišasmo se jednog
trenutka i sačekasmo da čujemo otvaranje i zatvaranje vrata Jamakove sobe. Čuli smo
otvaranje i zatvaranje vrata. Stabilizovasmo se na brzinu. Udahnusmo par puta duboko.
Malo sačekasmo i izađosmo iz sobe u nameri da propratimo situaciju i odemo do moje
sobe koja se nalazila na spratu i da gledajući kroz prozor propratimo Jamakov odlazak na
sastanak. Izađosmo nas dvojica iz sobe. U hodniku se Jamak kretao prema izlazu iz Doma,
a mi iza njega. Susrete se on sa Faganel Bojanom-Fagijem i poče da razgovara s njim. U
to i mi priđosmo i čusmo ubeđivanje.
- Fagi, hajde obuci se i pođi samnom. Zvala me neka ženska. Pojma nemam koja je. Sa

drugaricom je i treba da se nađemo kod one roze zgrade na Branimirovoj obali. Ubedljivim
glasom sve ovo Jamak saopšti Fagiju. Povremeno je pogledao u nas dvojicu. Nije mu
smetalo naše prisustvo. Imao sam osećaj da mu godi naše prisustvo, jer će još neko saznati

kako ga proganjaju devojke.
Fagi pogleda na sat i mrzovolno ga odbi govoreći mu da je kasno, da je hladno, da je počela
neka kišica da pada i da nema volju da se šeta.

Nas dvojicu nije ponudio da pođemo s njim. A mi smo posle tog kraćeg zadržavanja, samo
da bi oslušnuli razgovor otišli u moju sobu.

Iz sobe se lepo video ulaz u Dom avijacije. Gledamo u trem ispred ulaza u Dom. Čekamo
da se pojavi Jamak. I konačno, posle par minuta pojavi se Jamak. Kraće se zadrža ispred
ulaza i vrati se u Dom. Odustao je, pomislismo. Ja sam već iskonstruisao igru na istu temu
za narednih par dana. Sačekasmo još malo. Jednog trenutka ugledasmo ponovo Jamaka
koji kao metak izađe iz Doma i žurnim korakom se uputi prema onoj roze zgradi na
Branimirovoj obali. Propratili smo ga uz konstataciju da je zagrizao udicu bez naše
namere da je tako brzo zagrize. Ismejasmo se nas dvojica još malo i raziđosmo se.
Narednog dana posle dolaska na posao krenuli smo na jutarnju gimnastiku. Trčkarali smo,
a ja se probih do Jamaka i prekornim glasom da što veći broj klasića to čuje rekoh mu:
- Kako te, bre, nije sramota ?! S kakvim se ti sve gaborima spetljavaš !

Trčkarali smo i dalje, a Jamak je to slušao i povremeno me s nevericom prostreljivao
pogledom.

192