Page 196 - NASA_KNJIGA_2024

NAŠA KNJIGA

ЛАТИНСКИ ЈЕЗИК И СЛАВА

У првој години ВВГ у Мостару, за све нас је нови предмет био латински језик, а свакако и
један од најтежих. Томе је наравно здушно допринео и професор Салих Лехо, који је имао
врло строг критеријум оцењивања.

На самом почетку школовања, у првих месец дана, док се још нисмо ни привикли на услове
нити смо се међусобно добро упознали, почеле су да се ређају оцене из латинског. Оцене
2
3
1
су биле онакве какве су нам предвиделe наше старије колеге из треће класе: 1 , 2 , 2 и
највећа оцена 3 , што је била права реткост. По нашим критеријумима, било је ученика
2
који су заслуживали већу оцену него што су је добили.
Једнога дана требало је да по распореду моје Iд одељење има латински језик. Очекивало
се да одговарамо нас неколико, који до тада нисмо били оцењени. То се и десило.
Професор Лехо ме је прозвао и испитивао скоро цео час. Иако нисам очекивао, добио сам
оцену 4+. То је изазвало одушевљење код мојих другара из одељења, а када се завршио
час и када смо изашли на одмор, проширило се и на целу школу. Како се нисмо довољно
познавали, чула су се питања:

''Ко је тај Масић који је добио 4+ из латинског?''

Међутим, да је слава пролазна и краткотрајна, потврдило се већ на следећем часу. Наиме,
мој колега Матовић из Ie одељења (касније добио надимак Питагора), такође Радољуб,
добио је 5- (професор Лехо је целе оцене давао само на полугодишту и на крају године) и
на следећем одмору сви су се окренули њему, а на мене више нико није обраћао пажњу.

196