Page 191 - NASA_KNJIGA_2024

NAŠA KNJIGA

za sutra uveče u 20.00 č. Ako mi to uspe isplanirao sam da ga nas dvojica, sutra uveče, sačekamo
u dogovoreno vreme na dogovorenom mestu i da svi skupa odemo u neku kafanicu na piće.

Nazvao sam ja Jamaka. Posle dužeg zvonjenja telefona on podiže slušalicu. Ja sam piskutavim,
ženskim, glasom otpočeo razgovor koji je, otprilike, bio ovog sadržaja:
- Dobro veče.
- Dobro veče, odgovori Jamak.
- Mogu li dobiti Jamaković Saliha.

- Ja sam taj. Odgovorio je Jamak.

Tad ja shvatih da pre podizanja slušalice nije uočio razliku u zvonjenju telefona. Telefon zvoni
u jednim intervalima kad je interni poziv, a sasvim drugačije zvoni kad je vanjski poziv,
odnosno poziv koji ide preko centrale. Očekivao sam da će to primetiti i shvatiti da je to maslo
jednog od nas dvojice. Ali mu je ,,ženski“ glas izgleda pomutio svest i zato nije sve to primetio
i shvatio. Prva prepreka je savladana i igra se nastavi ka ostvarenju moje namere.
- Ovde Mina, kažem ja znajući za izvesnu Ninu iz Titograda koja je ispred gradske omladine

bila aktivna u organizovanju KZA (kulturno zabavnih aktivnosti), a koja se sviđala
Jamaku. Mislim da su zajedno učestvovali u recitalu.

- EJJJ...Nina !!! Otkud ti !? Obradova se Jamak.
- Ne Nina, ovde M, M, Mina ! Odgovorih mu ja uz veliko naprezanje da sputam narastajuču
lavinu smeha. Videvši razvoj situacije, Gavrilović priskoči i stavi svoje uvo na slušalicu.
- Koja Mina ? Znatiželjno i iznenađeno upita Jamak.

- Ti se mene sigurno ne sećaš. Pre dve godine si bio u Zadru. Zajedno smo pevali u horu.
Odgovorih mu ja.

- Aaaaa....to si ti Mina. Najednom se priseti naš Jamak nepostojeće osobe. Laže, jer ja znam
da nijedna devojka sa imenom Mina nije učestvovala u KZA dok smo bili u Zadru.
- Pa otkud ti ? Kako si saznala da sam ovde. Nastavi Jamak da cvrkuće.
- Videla sam te večeras na Kalalargi (Zadarsko šetalište). Odgovorih mu ja. Tad su već

Gavriloviću i meni oči bile pune suza od smeha. Ja rukom zatvaram mikrofon slišalice dok
on priča i za vreme njegove replike mi se glasno smejemo i skoro se zacenjujemo od

smeha.
- Pa što mi se nisi javila kad si me videla? Što me nisi zaustavila ? Odavno se nismo videli,
baš bih voleo da te vidim. Razneženo reče Jamak.
- Stidela sam se... nisam imala hrabrosti, odgovorih ja sputavajući cičanje koje je nastajalo

u prelazu iz napada smeha u ponovni govor ženskim glasom.
- Gde si sad ? Odakle zoveš ? Upita Jamak već dobro zainteresovan za Minu.

- Ovde sam na Branimirovoj obali. Zovem te iz telefonske govornice.
- Pa možemo li da se vidimo večeras ? Upita Jamak.
- Ne, kasno je. Ja moram biti kući do 23.00. Hajde da se vidimo sutra uveče. Ovo sam ja
odgovorio iznenađen obrtom situacije i sa već dobrano prisutnom cikom u mom glasu.

Nisam mogao u dovoljnoj meri da obuzdam lavinu smeha.
- Šta to radiš, upita Jamak čuvši takav moj glas.

- Kako šta radim ? Ne radim ništa, odgovorih.
- Jel to ti plačeš ?

191