Page 197 - NASA_KNJIGA_2024
P. 197
NAŠA KNJIGA
ТУНЕЛ КРОЗ УЧКУ
По завршетку школовања 21. класе ВВА, на основу потребе попуне јединица РВ и ПВО,
нас 19 потпоручника – пилота је одабрано на преобуку на суперсоничној авијацији.
Припрема за преобуку у трајању од 6 месеци требало је да се обави у Пули, а онда је био
планиран одлазак на аеродром Батајница. Овај први део плана је успешно извршен, када
нам је саопштено да се преобука одлаже на неко време. Претпостављени су нам
''предложили'' да би било корисно да у међувремену завршимо курс наставника летења у
Пули, што смо ми прилично лежерно прихватили, јер су нам одговарали јединица и град
Пула, где смо се осећали скоро као код куће.
Те 1970. године расписан је зајам за тунел кроз Учку, а у тај пројекат су укључене и
старешине са аеродрома Пула. Не знам какав је одзив код осталих старешина био после
низа састанака и апела, али од нас 19 потпоручника нас тројица: Стипе, Леле и ја нисмо
хтели да се одазовемо, јер смо сматрали да ћемо за мање од годину дана отићи у
прекоманду и да зајам у трајању од десет година не треба да плаћамо, јер нећемо бити у
Пули. У међувремену, убеђивали су нас сви редом претпостављени, појединачно и групно,
закључно са командантом пука, пуковником Перовићем. На крају је командант, уз жучну
расправу, ипак прихватио стање и били смо остављени на миру.
Курс наставника летења (КНЛ) завршавамо у јуну и одређује нам се даљи распоред.
Наравно, од преобуке тада нема ништа, јер је у међувремену потписан међудржавни
уговор са Либијом о летачкој обуци њихових ученика у нашој земљи, па је потреба за
наставницима летења била очигледна. Преко 90% пилота 21. класе су наставили каријеру
као наставници летења.
Строј по завршетку КНЛ-а уприличен је за уручење диплома и за саопштење где ко иде у
прекоманду: два пилота одмах иду у Задар и сутрадан примају групу питомаца, седам
остаје у Пули, а нас десет иде на годишњи одмор па у тадашњи Титоград, где ћемо
примити ученике – пилоте из Либије. Морам да кажем да је било лобирања за останак у
Пули. То је било очигледно. Некима је испуњена жеља, некима није. Нас тројица који
нисмо прихватили зајам за Учку, нисмо ни покушавали да тражимо Пулу, јер би то било
прилично глупо и неубедљиво. Да ли смо случајно отишли за Титоград ? Не, сигурно
нисмо.
Тек после неколико година, Стипе и Леле завршавају преобуку на надзвучној авијацији.
Мени се таква прилика није више пружила, или можда и јесте, али врло касно, када за тако
нешто више није имало смисла.
197