Page 200 - NASA_KNJIGA_2024

NAŠA KNJIGA

ГОВОР ЗА ПРАЗНИК

Као млад старешина нисам нешто посебно обожавао стројеве, нарочито не оне који су
трајали дуго и оне у летњем периоду, када нам од несносне врућине комплетна униформа
буде мокра од зноја. Зна се да је у Подгорици температура лети на стајанци и преко 40 , па
0
је стајање у строју у таквим условима врло непријатно. Због тога сам се трудио касније,
када сам примао стројеве и држао говоре, да се целокупна церемонија изврши
експедитивно, како се људство не би непотребно малтретирало.
Обављао сам дужност команданта ВАК-а (Ваздухопловног корпуса), када сам стигао на

аеродром Подгорица, где је планирано да поводом 16. јуна, дана ЈНА примим свечани
строј јединица и одржим говор. Пре строја, срео сам се са више активних и пензионисаних
старешина. Међу њима, посебно ми је био драг сусрет са пензионисаним пуковником
Комљен Богданом, дугогодишњим командантом ваздухопловне базе и аеродрома
Подгорица. Био је племенит човек и старешина, кога смо сви изузетно уважавали. Једина
мана му је била (ако је то уопште и била мана, јер и други су имали такав обичај), то што
је држао дуге говоре на свечаностима.
После пријатног разговора, рекао сам му да сам нешто научио од њега и да ћу држати
говор у трајању од око сат времена. Истовремено сам из унутрашњег џепа извадио унапред
припремљен неки текст од педесетак страна и показао му. Одмах је реаговао речима:

''Не, немој, да ли си ти нормалан, ко ће толико да издржи по овој врућини?''

Нисам хтео да га мучим и извадио сам из другог џепа прави говор написан на непуној
једној страници формата А4.

''Знао сам да ће бити нешто од тебе'', рекао ми је пуковник Комљен и потапшао ме по
рамену.

200