Page 199 - NASA_KNJIGA_2024

NAŠA KNJIGA

РИБОЛОВЦИ

У Подгорици је увек постојао велики број риболоваца, пре свега због неколико река
богатих рибом и наравно, Скадарског језера. Таква ситуација је била и на аеродрому
Голубовци, одакле је потекло више одличних риболоваца, као што су заставници
Бошковић и Симеуновић, звани Панта. Панта и ја смо иначе заједно завршили основну
школу у Краљеву, тако да смо често одлазили и у риболов, а и данас се дружимо. Међу
солидне риболовце могу се убројити Ћеф (Башић), Тоца (Марјановић Драган), Колашинац
Милан, а у рекреативце (да не кажем пацере) сви ми остали. Ту првенствено издвајам
Булиџу (Даутовића), Душка Филиповића и доктора Јоксића, који је био медицинско
обезбеђење и познат по пецању са потпуно исправљеном удицом. Са њима сам неретко
одлазио на реке и језеро и редовно је бивало незаборавно дружење. На жалост, због обавеза
на послу, само је по неки викенд могао да се издвоји за овакву врсту рекреације. Дакле,
иде се када смо слободни, не водећи рачуна да ли риба ''ради'' или ''не ради''.

Једног викенда кренемо Булиџа (Даутовић Миодраг) и ја у свитање на Ситницу
(притока Мораче) на кленове. На реци нема нигде никога, па није проблем да се одабере
добро место. Са обале високе два, три метра у реци смо видели велики број кленова у
покрету и једва смо чекали да забацимо удице. Међутим, прошло је преко два сата, а риба
уопште не да не гризе, већ заобилази удице. У томе наиђе неки старији човек, посматрао
нас је неко време и онда упитао:

- Шта ви момци радите овде ?

Обзиром да је видео шта радимо, није имало потребе да му одговарамо. Али, он је
наставио да нам објашњава како од риболова нема ништа када се риба види у води и одмах
је отишао својим путем.

Изненадили смо се, нешто ново сазнали, а ипак смо покушавали још неко време да
било шта упецамо. Очигледно је тако нешто било бесмислено и коначно смо одлучили да
се спакујемо.
Под пуном опремом, са дубоким рибарским чизмама свратили смо у кафану поред реке
на пиво, јер је одавно почела јака врућина. У кафани је већ било доста ''јуначина'', не би се
рекло да је још неко био риболовац. Наручујемо пиво, конобар доноси и тихим гласом нас
упита:

-Да ли имате рибу на продају ?

Булиџа и ја смо се погледали и праснули у смех (сигурно смо личили на озбиљне
риболовце). Нисмо могли да верујемо да нам неко поставља такво питање, а да ми немамо
ни једну рибу. Иначе, не сећам се да смо икада ишли на пецање, а да баш нисмо ништа
упецали.

Али зато нас више никада нико није питао да продамо рибу.

199