Page 118 - NASA_KNJIGA_2024

NAŠA KNJIGA

Neđe ono davno, pred samu šorku u BiH, odbojkaši Vojvodine idu na neku vrlo važnu utakmicu
sa Jedinstvom u Bijaću.

Batajnica, došli odbojkaši, a došli i mi.

Ja na preobuci u delu za navigacijsko letenje.
Spremio se poručnik sve po PS-u. Znam pročitati i
meteo, a i popuniti i plan. Pravi badža.

Imam izvrsnog vođu posade, mog prijatelja Racu, ali
pošto ću o njemu još puno priča nekada kasnije, hajde
za sada toliko. Biće prilike, i zaslužio je čovjek.
Veliki deo onoga što sam naučio o letenju na An-u i
transportnoj, naučio sam baš od njega.

Vrijeme, naravno loše.

Kiša pljušti, oblaci nisko. Ali neposredno iznad QGO-a (nepovoljna meteo situacija – prim.aut.).
Moći će.
U Bijaću je malko rutavije, ali i tamo za sada može. Samo, tamo i vjetar. Roka i razvaljuje. Sreća
ima više pista pa ćemo valjda ubosti neku. Prognoza je da će kiša stati, oblačnost se unekoliko
podići ali se zato vjetar pojačati. Plješevica, majka.

Put do tamo bez veće frke. Oblačnost prihvatljiva. Osam osmina ali ne prenisko.

Sletimo, recimo korektno. Ko na nosač. Na četvrti kabal, traverza i drk. Bez ravnanje. Ič

Pojasevi zategnuti skoro maksimalno a putnici upozoreni da sjede vezani. I ‘nako su dugajlije
samo nam još fali da ,,ripaju,, po teretnoj kabini.

Gluvarili po aerodromu nekoliko sati dok se utakmica igrala.
Otišli i na klopu, a od tolike kafe me skoro stomak zabolio.

Ajd’ konačno dođoše.

Pobijedili.

Stručni štab se već u autobusu uroko’. Flaše na sve strane.
Buteljke i viskići već sve po pedalj odmaljeni. Slavi se

Mi gledamo i sumnjičavo vrtimo glavama. Ako ne bude bljuvačine do Begiša biće super.

Vjetar razvaljuje, mijenja pravac i po šezdeset, sedamdeset stepeni. Na granici, a pođe i zeru
preko. Samo malkičak, čisto za dileme.

Vođa ode na toranj. Vraća se ubrzo i kaže ,,Ajmo odmah.
Ako ne krenemo uskoro vjetar je u pojačanju, poslije nećemo moći...,,

Popne se na otvorenu rampu i ,,veselim,, odbojkašima zapovednim tonom naredi da spakuju flaše
i po dolasku u avion sednu napred prema pilotskoj kabini i što čvršće se vežu.

Biće tarapane.

Uđoše, sedoše. Kao vezaše se, torbe na sredinu. Ja već seo na sedište i zategao pojas da skoro
jedva dišem. Čekam i gledam barice na stajanci. Talasići, ko’ za jahanja na istim.

Kaže onaj vic ,,Otvorio Mujo školu jahanja na talasima. I
poslije tri dana zatvorio. Što? Pa podavili mu se svi konji...,,

118