Page 114 - NASA_KNJIGA_2024

NAŠA KNJIGA

OTREŽNJENJE...

Davno. vrlo davno, sam čuo izreku da se čovek milion puta pokaje za ono što je rekao, a vrlo
retko ili nikada za ono što prećuti.

Pameeetne su te izreke, valjda ću i ja 'vako bajat i mator nekada u budućnos' smisliti neku sličnu.

Bolje što sam ćutao. Mnogo bolje. Videćete.

Jedva sam izdržao.

Čak i najbliži vide da blistam, a kolege se ne mogu načuditi mom dobrom raspoloženju. Ne
svađam se tih mjeseci ni na fudbalu previše. Čekam da prođe zima, malo popuste ove sankcije i
eto mene na preobuci sa levog sedišta. Četiri ćize, će uskoro. Na žalost na traci za čin, a ne na
rukavu ali poslije onolikih nesreća i bolesti, pravi Eldorado.
Šta? Ne vjerujete da sam ćutao. Jesam, svega mi. Ko riba.

I hoćemo li u final?

Moraćemo, ne može priča trajati ko roman. Lijepo mi jedan klasić iz Amerike reče ,,Ko će meni
platiti što ja ovoliko dangubim čitajući ove tvoje brljotine?,,

Parama se ne nadajte, bolje da skratim priču.
Naredna godina je donijela, čak i ovde, sunčano proljeće. Zver u meni je dobila još po neki sat
naleta a ja sve češće zagleđujem suprotno sedište i analiziram postupke vođa jer, nema sumnje,

uskoro će i baja tako.
I jednog lepog sunčanog prepodneva, šansa koja se ne propušta. Ponovo put sa šefom. Ovoga
puta Batajnica. Prava prilika, plasiran šut sa ivice šesnaesterca i eto zgoditka.

Šta ima da se spremam za takav let? Pa avion
će sam naći i Pančevo i put nazad. Skoro ispred
naše zgrade se vidi Bataja.
Poletimo, avion prazan, posada raspoložena a
šef ćuti.

Već negde poslije Jagodine zatražim od
oblasne kontrole snižavanje. Surduknem se ka
Smederevu. U svakoj vojsci na svetu se
samoinicijativa kažnjava ili nagrađuje, zavisno
od posledica koje donese, jel?

E, ovde ćete tek videti kakve će meni doneti. Bruka.

Spustio ja oko Smedereva, proveravam Dunavce gde još nisam pecao. Imal' čamaca i dešaval' se
išta? Dan sunčan, ja skoro u brisanjcu. Ma ljepota jedna. I od dana i od leta. Prilaz i sletanje na
pistu ,,jedan,, ko iz udžbenika. Liz, šteta što nema putnika da aplaudiraju.

Vođa je to. Budući i samouvereni...
,,Ma to je nešto više od toga, nekome lijek, a nekom droga... Ja potpuno trijezan umireeem...,,
Znate onu od Merlina. Evo slušam je upravo dok čukam...

Šef ćuti.

Izađe i ode.

Meni još ništa sumnjivo nije. A trebalo je biti. Po broju cigara u sunčanom danu...

114