Page 94 - NASA_KNJIGA_2024

NAŠA KNJIGA

Јоргић је иза себе оставио супругу Рајну и сина Бојана,
сада доктора наука из области спорта и професора на

Факултету у Нишу. Јоргић је посмртно одликован 1991.
године, а одликовање је уручено сину Бојану.

Касније је откривено да је то нечовечно дело обарања
ненаоружаног транспортног хеликоптера на
мирнодопском задатку извршио припадник ТО
Слобвеније, Дрновшек Зоран. За то дело никада нико
није одговарао.

Немам информације да ли се Р. Србија на било који начин одужила и другим члановима
погинуле посаде. Нас преживеле учеснике никада нико није споменуо. Са пуковником В.А.
сам се касније дружио још две године у току мог школовања у Генерал-штабној школи у
Београду. Био ми је и ментор при изради мог дипломског рада на тему: „Обезбеђење
хеликоптерског десанта у фази припреме, превожења и искрцавања“.

Често се сетим овог догађаја. Ја који сам управљао хеликоптером признајем да сам био
под страховитим емоционалним набојем као и да сам се уплашио али нисам имао времена
да превише о томе размишљам па сам тај страх релативно лако поднео, али се стално питам
- који ниво страха су поднели остали чланови посаде, као и додељен ми пратиоц- путник
Словенац. Њима заиста треба одати посебно признање.
Још желим да истакнем да сам у богатој
летачкој каријери доживео више веома

сложених ситуација, ванредних догађаја и
отказа. Ипак, овај лет је за мене био
најсложени и најтежи. Смрт класића
Јоргића, али и осталих чланова посаде сам
доживео као одлазак мени веома блиских
људи, посебно Јорге. Са његовом

породицом не само ја већ и највећи део
класе смо остали у веома добрим
односима. Зато овај догађај, чија је
последица смрт недужних људи треба да буде трајни запис о истини коју нико и никада
неће моћи да промени јер је моја посада хеликоптера са још једним Словенцем била
директни учесник. Приче других људи о овом догађају се искључиво заснивају на рекла-
казала и препричавању са једне особе на другу.

94