Page 93 - NASA_KNJIGA_2024

NAŠA KNJIGA

тон пуцњаве и експлозије. Ето тако је изгледала пропаганда и фотомонтажа словеначке
телевизије.

Ипак није све била фотомонтажа. Тај дан оборили су нам 2 хеликоптера и убили 3 пилота
и једног механичара летача. Да ли је и колико је погинило других припадника ЈНА није ми
позато. Једино ми је још познато да су посмртне остатке погинулих колега чланови
породице од словеначких власти прузели тек после две недеље. То је заиста било
изузетно поражавајуће јер је за тај чин било потребно посредовање странаца. То су ти исти
они странци који овакав след догађаја и планирали.

После пар пића у кафани, сви осим мене су већ били благо алкохолисани. Адреналин је
радио своје. Када смо се вратили на аеродром, иако видно уморни, неће сан на очи. Ноћ
никако да прође, а јутро да дође. Када смо устали, отишли смо да у пилотској учионици
пијемо јутарњу кафу. Таман сам сео кад оно зову ме да сместа дођем код команданта В.А.
у канцеларију. Када сам дошао зазвони телефон, на вези мој командант из Мостара
пуковник М.Л. Пита ме како сам и саопшти ми да се са целом групом вратим у Мостар.

Питао ме је да ли сам способан за летење и да ли ми треба замена. Одговорих да не треба
и да сам способан за летење. Након разговора, окупих своју групу и саопштих им даљи
наш план. Најавих лет за Мостар. Пошто је мој други пилот Б.Х. био најмлађи од пилота из
грпе (задња класа пилота, не сећам се да ли је чак била и прозведена у чин пилота
потпоручника), ипак у циљу безбедности летења направих једну измену унутар групе па
сам за другог члана моје посаде узео пилота наставника летења.

После 1 сат и 40 минута лета, у Мостару колеге нас дочекаше као хероје, посебно мене
Након тога бивам упућен на ванредни лекарски преглед у Београд на ГЛВЛКЛ (Главна

војно лекарска комисија за летаче и падобранце) где су ми предложили да неко време
одем на боловање, што ја нисам прихватио.

Вратио сам се у своју јединицу на нове летачке задатке. Убрзо након тога уследи распад
СФРЈ и нови грађански дугогодишњи рат у Хрватској, а затим и у БиХ. У јуну 1992. године
моја јединица, 790. трхе, у којој сам у том моменту био ВД (вршиоц дужности) команданта

ескадриле (касније и командант), напушта аеродром Мостар у БиХ и пребазира на
аеродром Голубовци у Подгорици, Р. Црна Гора.

После 11 година од описаног
догађаја, град Ниш је на Видовдан
2000. године својим палим
жртвама за отаџбину подигао

споменик на чијој се надгробној
плочи налази и име класића
пилота Јоргић Миленка.

Након тога Јоргић је добио и
улицу са својим именом.

93