Page 99 - NASA_KNJIGA_2024

NAŠA KNJIGA

15.ЂОГО СПАСОЈЕ, пуковник-пилот, у пензији

ЛЕСИ СЕ ПОСЛЕДНЈИ ПУТ ВРАТИЛА КУЋИ
Има једна стара прича, коју сам ја чуо као дете, јер сам буквално растао на војном
полигону, окружен са стотинама војника, камиона, топова... а то је да војску прате 3 К
(kiša, kurve i kučići). С обзиром да наша ВГ (Ваздухопловна гимназија) и није била војна
( мада су је сви тако звали ВВГ- Војна ваздухопловна гимназија) , нас су пратила само 2 К
(kiša i kučići). Кише и то оне prave Мостарске и доста кучића.
Кучића је било разних раса, узраста, навика,
али међу њима се издвајала наша, свима

драга, Леси.
Знали су је сви ученици, професори,
васпитачи... Знао ју је и добар део Мостараца.
И она је знала нас. Знала нас је пре него би и
крочили у круг гимназије. Чекала нас је на
мостарској железничкој станици 1.септембра.
Препознавала је и оне који први пут кроче на
врели мостарски камен. Дошла би пред
ученика, чим изађе из воза по само њој
познатом инстикту и осећају и само што му не би рекла "хајде пођи за мном".

Редовно би са нама ишла у град. Ушла би у наш аутобус и шетала по граду, а увече у 10
сти, стигла би однекуда пред мостарску чувену гимназију "Алекса Шантић" и заједно са
нама, поново се враћала назад у гимназију. Причали су ми неке колеге, да су се једном

99