Page 102 - NASA_KNJIGA_2024

NAŠA KNJIGA

После сат времена уследи нова извршна припрема на
којој је донета одлука да кренемо на извршење
летачког задатка. По плану летења сви су полетели, па
полеће и наш пар. Сви пратиоци лете у десном
размакнутом степену. Лет траје сат времена и
извршава се по нама добро познатој маршрути на
висини 500 м изнад терена. У току лета све је
уобичајено и нормално, а метео ситуација је повољна.
Негде у траверзи Светозарева, садашње Јагодине,
почиње облачни слој који ми видимо изнад нас. Изнад
Велике Плане испред нас видимо и повремено севање. Знамо да је испред нас река Дунав
изнад које се често посебно у летњим и јесеним условима формирају кумулонимбуси, али
знамо да се исти формирају и у северном делу Војводине. Ноћ је па не можемо да одредимо
позицију тих кумолинбуса. Настављамо даље са летом ка Панчеву и све време лета
видимо ауто-пут Ниш – Београд. Са ОБКЛ добијамо информацију да се јужно од Панчева
налази слабије развијени кумулонимбус. Вођа пара Кекић нам путем радио везе саопштава
да је кумулонибус изнад Дунава и да настављамо са летом, те да ћемо исти обићи летом
изнад ауто-пута ка одлично осветљеном граду Београду.

Вођа мог хеликоптера то потврђује. У траверзи Пожаревца почиње киша која је из минута
у минут све јача и јача па вођа пара Кекић Ј. наређује да снижавамо на 300 метара изнад
терена и да укључимо радио висинимер што ми и чинимо. Ја пратим вођу у десном
размакнутом поретку. Због кише и све слабије видљивости,
у циљу визуелног контакта са земљом све више и више
снижавамо. Изнад смо Малог Пожаревца и ауто-пута који
нагло скреће у лево ка западним курсевима. Испред нас
сева. Киша је све јача, а видљивост све слабија, па ми
летимо све ниже и ниже. Команде лета у мом хеликоптеру
преузима вођа ваздухоплова Мандрапа Милан који још
више изоштрава десни размакнути степен. Све смо ниже
изнад терена па у једном тренутку улећемо у блаке који
почињу да тресу, а уместо кише почиње да пада лед. Вођа,
Мандрапа Милан, у тренутку смањује прогресивну брзину
и креће у десни нагиб па интерфонском везом ми каже да
прекидамо лет и да слећемо поред ауто-пута. У том
заокрету изађосмо из облака па поново угледасмо ауто-пут.
Преко ОБКЛ, вођи јављамо да да се налазимо у рејону
Малог Пожаревца, да због лоше метео ситуације прекидамо задатак и да ћемо извршити
ванредно слетање на необезбеђен терен поред ауто-пута. Ни од вође пара ни од ОБКЛ
нисмо добили никакав одговор. Летимо ниско и десно од ауто-пута ка Нишу. Видимо неку
косу која се протеже поред ауто пута па укључујемо оба слетна фара. Вођа смањује брзину
лета и неуобичајено восоко залебди изнад терена, за који не знамо како изгледа. Високо
лебдење је било са циљем да не би закачили неку од препрека. Утврдисмо да се ту може
слетети и звршимо слетање са упаљеним слетним фаровима. Путем радио везе, јављамо да
смо безбедно слетели у рејону Малог Пожаревца, као и да не знамо тачну позицију
слетања. Ту депешу понављамо више пута јер нисмо добили никакав одговор ни од вође
пара ни од ОБКЛ. Заустављамо рад мотора.

102