Page 185 - NASA_KNJIGA_2024

NAŠA KNJIGA

NAŠ CANE

U dilemi da li da napišem još jedan članak ili ne, plašeći se da u ,,NAŠOJ KNJIZI“ ne bude suviše
mojih priča, prevagnula je odluka da ipak napišem nešto o našem, nažalost pokojnom drugu i

kolegi koga ću se uvek sećati sa velikim pijetetom.

Naime, radi se o Kovačević Draganu, koga smo
svi zvali Cane. Nije mi poznata geneza nadimka,
ali znam da niko nije govorio Dragan Kovačević,
već je on za sve nas bio Cane Kovačević. Cane je
rođen 12.09.1949.godine u Sremskoj Mitrovici, a
detinjstvo je proveo i osnovnu školu završio u
Zrenjaninu. Iz Zrenjanina je otišao u VVG
,,Maršal Tito“ (Vazduhoplovnu vojnu gimnaziju)
i tako učinio prvi korak u školovanju za pilota RV
i PVO (Ratnog vazduhoplovstva i protiv
vazdušne odbrane) SFRJ (Socijalističke
Federativne Republike Jugoslavije)

Šta reći o tom čoveku, a da to što se kaže bude
dovoljno u opisu njega i njegove ličnosti. Mislim
da je to nemoguće i da će koliko god o njemu
napisao uvek nedostajati još po koja rečenica i
izostati još neka njegova karakteristika.

Zato ću poentu staviti sagledavajući ga kroz
anegdote koje mi je ispričao. Zašto kroz
anegdote. Pa najverovatnije zbog one istine koja
prati pilote i njihov mentalni sklop, a koji se
ogleda u sledećoj situaciji: Na sahrani svog
kolege, obuzme pilote neizmerna tuga kao i sve normalne ljude. U takvom stanju se priča o
pokojniku, ali u svetlu prepričavanja anegdota koje su vezane za pokojnika. Eto takvi smo mi
piloti. Tako se borimo i lakše podnosima težinu raznih i različito teških bremena koja se tovare
na naša pleća.

Cane je bio čovek kome je bila poprilično strana vojna disciplina. To mu je bio veliki teret i uvek
je nevoljno i uz dozvoljena protivljenja i proteste radio sve ono što nije bilo vezano za letenje, a
nosilo je naziv Opšta vojna obuka. Zato ga nije ni zanimala vojna karijera. Za njega je bilo važno
da bude što više u vazduhu. Iza brkova koji su bili uvek van vojnih propisa pokušavao je da
prikkrije svoju narav. Da prikrije svoju dobrotu i plemenitost. A bio je dobar k’o 'lebac ili što bi
vojvođani rekli ,,panja od čoveka“.

Prvi put sam ga video 1978.godine kada je naša 28. Klasa VVA došla u Titograd, sadašnju
Podgoricu, u 172. Lbap/š (lovačko-bombarderski puk, školski) na četvrtu godinu školovanja. Pre
nas su na borbenu obuku dolazili potporučnici sa završenom trogodišnjom VVA
(Vazduhoplovnom vojnom akademijom). Mi smo bili prvi pravi interektualci u istoriji VVA, jer

185