Page 149 - NASA_KNJIGA_2024

NAŠA KNJIGA

Neke naredne noći leteli smo po maršruti grupnog leta (MGL) po parovima. Vođa para su bili
slušaoc Igor(24.kl) i nastavnik Cvele(22.kl) a pratioc slušaoc Badža(24.kl) i nastavnik- ja (Staja).
Na etapi Danilovgrad-Cetinje vidim da mi Cvele daje neki signal bateriskom lampom i stidljivo
me upita “Vidiš li ti što i ja”, DA, odgovori mu.

U reonu Lovćen-Cetinje videlo se svetlo koje je povremeno menjalo svoju veličinu i intenzitet.
Imao se utisak da je RL očekivao da će mu neko javiti da je nešto ugledao, kako nam je spremno

izdao komandu da krenemo prema njemu.
Cvele mi javlja da zauzmem razmaknuti poredak a zatim gas na 100%. I krenu smo prema njemu.
U vazduhu tajac. Naši galebovi jedva nekako postigoše 540-560 km/h, doduše sa blagim
penjanjem. A u daljini svetlo sve manje i sve dalje da bi nakon minut-dva i nestalo. Cvele mi
javi, vraćamo se, znam, sam mislim i razmišljam šta će biti na analizi.

U najkraćem, na analizi je bio zaključak uz dozu humora da se i prethodni i ove noći zbog
neiskustva nastavnika njima priviđaju beli miševi. Najuporniji u tom zezanju bio je Tale koji je
među nama bio omiljen i veliki autoritet. Nije nam bilo pravo ali smo trpeli i prećutno se
dogovorili da nećemo više ni javljati ni kada budemo videli.

Ali, nelezi vraže, iskusni Brka, čovek od autoriteta kod pilota, jednu noć u kontrolnom letu sa
slušaocem javlja da vidi nepoznati objekat i traži dozvalu za uvođenje u napad na njega. RL mu
odobrava i u potpunoj radio tišini ga upita za poziciju. Brka odgovori, a RL najačim tonom
otkomandova, NE UVODI, to je JAT-ova Karavela ispod tebe. Bio je to još jedan adut iskusnima
da se neiskusnima priviđaju beli miševi, jer se verovatno radilo o nekim civilnim avionima.

Razdeo noćnog letenja je priveden kraju i počeli su ispitni letovi. Ispitne letove provode ikusni
piloti, komandiri ao, pomoćnici komandira, komandiri, načelnici, komandanti. A tada mladi
nastavnici lete svoj lični noćni nalet kroz dejstva na poligonu.
I tako dođe maca na vratanca.

Slušaoc sa kojim je leteo Tale, javio je depešu za stajni trap i dobio dozvolu za sletanje. Tale nije
do kraja ni sačekao depešu RL, već je javio da i on vidi ono pa traži dozvolu da ga napadne, što
mu biva i odobreno. Mi mlađi smo u sastavu četvorke prema poligonu, na poligonu i u povratku
sa poligona i čujemo šta Tale javlja RL i šta mu ovaj odobrava. Znali smo šta će Tale da javi, ali
tih par minuta bilo je kao večnost dok Tale ne javi da on to više ne vidi iako je sa pozicije trećeg
zaokreta do obale postigao visinu preko 6000m.

Jedva smo dočekali analizu. Od iskusnih na analizi je bio samo Tale i izvinu se nama
neiskusnima. Kako su nam od tada, bože porasla krila.

E sada smo tražili da se stvar istera do kraja. Jer je očito da nije bilo reči o belim miševima. Pala
je odluka da stariji i iskusniji piloti u isto vreme dok mi letimo sa slušaocima, dežuraju u
pilotažnim zonama (PZ) i po uočavanju NLO-a jave i krenu u napad. Niko nije javljao da je bilo
šta video, ali su svi potajno pričali posle sletanja da su jurili NLO ali ga nsu stigli i da se i njima
dešavalo isto što i nama. Došla je i eskadrila Mig-21. Letenje sa njima se organizovalo tako da
smo takoreći u isto vreme poletali i izvršavali let po istoj maršruti ali u suprotnim kursevima, oni
sa svojom minimalnom a mi sa našom maksimalnom brzinom i ko šta ugleda, šifrom da javi
poziciju NLO-a.

Verovatno one dve-tri jurnjave su toliko zaplašile NLO-e da se oni više nisu pojavljivali. A
bogami nije im ni bilo svejedno ako su naslutili bes nas nastavnika na galebovima i ubojitu moć
Miga-21.

149