Page 58 - MONOGRAFIJA_11_VG_28_VVA

Monografija 11. klase VG „Maršal Tito“ i 28. klase VVA

SELEKTIVNO LETENJE

Nakon maturiranja, organizovan je prevoz za nas 94 do a. Zemunik (u blizini Zadra) radi pripreme i letenja na
klipnom avionu i radi priprema za skok i izvođenja jednog skoka padobranom. Opet selekcija. Svi smo bili svesni
da je pred nama još jedna, ali veoma velika i sudbonosna prepreka koju treba savladati da bi se približili i mogli
nastaviti sa približavanjem zacrtanom cilju, a cilj je i dalje bio: postati pilot RV i PVO u SFRJ.

Do selektivnog letenja, školovanjem u VG naučili smo mnoge pojmove, tehnike i postupke, usvojili nešto
vazduhoplovne terminologije, stekli potrebne navike… Sve do tada naučeno bilo je dragoceno i od velike pomoći
na selektivnom letenju posle završene 4.godine VG.

Najpre smo savladali tehničku učionicu. Upoznali smo
avion tipa Zlin Z-526 (N-61), prvi klipni avion na kojem
ćemo leteti. Naučili smo i potvrdili znanje polaganjem ispit
iz poznavanja rejona aerodroma i ispit iz poznavanja
redovnih i vanrednih postupaka. Zadovoljili smo sve uslove
za sedanje u avion.

Podeliše nas po grupama od po tri pitomca i dodeliše nas
nastavnicima letenja. A nastavnici letenja su bili vrsni i već
iskusni piloti, rekao bih asovi. Mnogi od njih su bili u
sastavu akrobatske grupe, a među nastavnicima je bio i
Božidar Stojanović, zvani Boža kec, koji je tada bio vođa
Akrobatske grupe, zatim piloti akrobatske grupe: Laslo
Kolar zvani Boys, Katanić Radovan, zvani Bleki i
Mladenović Dobren, zvani Tref. Ništa lošiji od ovih pilota
iz akro grupe nisu bili ni ostali nastavnici letenja. U svakom
slučaju, imali su dovoljno letačkog znanja i iskustva da nas
nauče osnovama tehnike pilotiranja i valjano procene da li
svako od nas poseduje neophodne osobine, predispozicije,
koje mu omogućavaju da postane pilot.

Zlin-526 je čehoslovački jednomotorni, dvosed, jednokrilni
nisko krilac, metalne konstrukcije, sa uvlačećim stajnim
trapom koji se koristio kao avion za obuku pilota i
akrobatsko letenje. Opremljen je bio motorom Walter Minor 6, Avia M 137, sa 132 KW (180 KS). Mogao je da
postigne maksimalnu brzinu od 244 km/č, maksimalni dolet 475 km, a plafon leta mu je iznosio 5200 m.

Tehnika pilotiranja
Nastavnik letenja, Mika, odabere klasića Markovića zvanog Končilije, fanatizovanog karatistu, da objasni poletanje.
Končilije objašnjava: - Daš gas, Ooop! Levu ruku, u stilu karatiste, kao da zadaje udarac, pomera energično napred.
-Povlačiš palicu, Oop! Desna ruka energično unazad, opet karate pokret!
Mika gleda i očima ne veruje…!
Jokanović Trivo

Nakon upoznavanja sa nastavnicima letenja, otpočele su pripreme za prvi let: Oblet i
upoznavanje rejona aerodroma. Nastavnici letenja su imali kolegijalan odnos prema nama,
ali i odlučnost da nas nauče osnovnim tehnikama letenja i da procene imamo li psiho-
fizičkih predispozicija koje su uslov da možemo leteti. Te procene su bile kompleksne i
sudbonosne, jer njihovo NE je značilo da biramo neku drugu profesiju. Cenili su da li
,,vidimo zemlju“ – procenjujemo udaljenost od zemlje pri sletanju, da li posedujemo
sposobnost kontrole položaja aviona u vazdušnom prostoru, sposobnost određivanja
pozicije aviona u odnosu na reljef tla, pravilnost pomeranja pažnje, sposobnost uočavanja i
pravilnost postupaka za ispravljanje grešaka u letu, koordinaciju pokreta, odnosno kvalitet
psiho-motoričkih radnji svakoga od nas.
U toku ovog segmenta letenja upoznavali smo i sami sebe u situacijama u kojima nikad do tada nismo bili.
Reakcija na to nepoznato bila je pojava dezorijentacije, loša koordinacija pokreta, mučnina i povraćanje zbog
uticaja naglih promena položaja u prostoru i ,,g“ opterećenja, loša procena udaljenosti od zadate tačke sletanja i
ugla poniranja, kao i procena početka ravnanja i brzine prilaženja pisti. Najveći problem je predstavljalo

58