Page 55 - MONOGRAFIJA_11_VG_28_VVA
P. 55
Monografija 11. klase VG „Maršal Tito“ i 28. klase VVA
izlaska u grad. Prošli smo pored ruiniranih hotela Bristola i Neretve, prošetali Kujundžilukom koji je zadržao
stari sjaj i prešli preko novo sagrađenog Starog mosta. Osećanja su bila pomešana i neopisiva. Radovali smo se
susretu, a žalili što nas nema u većem broju. Radovali smo se što smo ponovo u krugu VG, obilasku nastavne
zgrade, a bili tužni što nije u funkciji u kojoj je nekada bila. Radovali smo se što ponovo vidimo internate u
kojima smo boravili, a bili tužni što su zapušteni i što nemaju nikakvu funkciju. Radovali se što ponovo šetamo
gradom naše mladosti, a bili tužni zbog izgleda hotela Bristol i Neretva, i mnogih ruševina drugih objekata kao
što su robne kuće Razvitak i Hit pod čijom smo se nadstrešnicom sklanjali od modrih mostarskih kiša i susretali
u zakazana vremena sa voljenim osobama. Sretni što
ponovo vidimo kulturne i ugostiteljske objekte koje
smo posećivali, a bili tužni što neki nisu u funkciji i što
neki više ne postoje….
Vraćajući se iz posete VG i prolazeći pored gimnazije
Aleksa Šantić, koja je obnovljena i blistala punim
svojim sjajem, videli smo ispred ulaza mnogo mladića
i devojaka, svečano obučenih i veselih. To su bili neki
novi maturanti, kao mi, ali pre 40 godina. Uveče smo se
družili, a druženje su ulepšali i uveličali profesori koji
su mogli da se odazovu našem pozivu.
U holu hotela ,,Mostar“ u Mostaru: Jelić Babić, Orešković, Jamaković,
Drobnjak, Hrgović, Dabić, Zrna, Balaban, Ćosić i Kovačič
https://www.youtube.com/watch?v=lNbV1Tmec2k&t=6s)
Razišli smo se u nadi da ovo nije naš poslednji susret i da ćemo se opet, ako ne u većem, onda barem u istom
broju, ponovo sresti u ovom magičnom gradu Mostaru.
Povodom 45. godine od dolaska u VG, bivši učenici ,,E“ odeljenja su se okupili i uz druženje obeležili i ovu
godišnjicu.
(https://www.youtube.com/watch?v=v1ZkHstuVeY)
Ima boga
Događaj koji ću vam opisati u mnogome je vezan za našeg dragog profesora Mitranića. Moje prvo radno mjesto, po
završetku Akademije i kursa NL u Zadru, bio je Mostar, a. Ortiješ i gotovo osmogodišnji rad u ulozi nastavnika letenja
u COPPSOS-u. Prof. Mitranić i dalje je bio predavač u našoj gimnaziji, a sticajem okolnosti morali smo surađivati jer
je on porijeklom iz Livna kao i moja supruga. Nas dvojica smo, kao vođe puta, svake godine vodili pun autobus vojnika
u Livno radi polaganja vijenaca prilikom određenih obljetnica. Jer najlakše je bilo tu obavezu natovariti na leđa nama
dvojici, pošto smo mi kao vezani za Livno i tu pogovora nije bilo, a taman posla da kažeš kako nećeš... Nismo baš bili
presretni zbog te obaveze koja nas je čekala svake godine, iz prostog razloga što je ostatak njegovih i mojih kolega taj
dan obilježavao na malo veseliji način ( u ugostiteljskim objektima ), uostalom, znate svi kako je to izgledalo. Naravno
55
