Page 51 - MONOGRAFIJA_11_VG_28_VVA

Monografija 11. klase VG „Maršal Tito“ i 28. klase VVA

22. Spasojević Slobodan
23. Stevanović Sveto
24. Supić Milimir
25. Šehović Miralem

26. Vasiljević Mile

Prvih 10 dana 4.razreda proveli smo
logorujući na Tjentištu. Na tom logorovanju
smo upoznali teren na kojem se vodila 5.
neprijateljska ofanziva (Operacija Schwarz)
juna meseca 1943.godine. Jedinice NOVJ
(Narodno oslobodilačke vojske Jugoslavije)
vodile su ogorčene borbe od 27.maja do
15.juna 1943.godine. Sedam brigada je bilo
raspoređeno između reka Pive i Sutjeske. Nisu
uspeli da probiju front neprijatelja u
pokušajima 5. i 7.juna. Proboj osovinskog
obruča preko tada nabujale Sutjeske u njenom
srednjem toku, kod Tjentišta, izvršila je
1.proleterska divizija 10.06.1943.godine u
ranim jutarnjim časovima razbivši borbenu grupu Hohne.

Kretali smo se stazama partizanskih jedinica. Obišli smo Dragoš sedlo sa koga se vidi jedina prašuma u Evropi
„Perućica“, Donje bare, Trnovačko jezero, Ljubin grob, kao i mesto gde je poginuo legendarni Narodni heroj
Sava Kovačević. Odali smo počast borcima na Sutjesci polaganjem venca na monumentalni spomenik.
Tek kad smo otpočeli sa školovanjem na 4.godini VG, za svaku klasu postaviše po jedno aktivno vojno lice na
funkciju načelnika klase. Nama dodeliše Žikić Miroljuba, kapetan I klase. Pokušao je Žikić u početku da sprovodi
neka postrojavanja, uvojničavanja, da disciplinuje i upristoji lične izglede, ali je ubrzo uvideo da to nije baš lak
poduhvat od kojeg je ubrzo odustao. Sve je nastavljeno po starom. Žikić nam je bio uvek od pomoći kada je
trebalo proslediti i udovoljiti neki naš zahtev i saopštavao nam novine koje su se odnosile na nas. Vladao je
klasičan drugarski odnos i međusobno poverenje. Kad je nešto morao da sprovede u delo što se nama nije sviđalo
to je uspevao uvek pravdajući se govoreći nam da to nije on smislio, već da to traže od njega njegovi
pretpostavljeni. Uvažavali smo ga i poštovali, kao i on nas.
Tek smo kasnije bili svesni koliko je našim razrednim starešinama i profesorima bilo i teško i lako da nas
obrazuju, obuzdaju i prežive zajedno s nama sve naše nestašluke. Shvatili smo da je na okupu, na jednom mestu,
bilo oko 600 izabranih, zdravih, pametnih gimnazijalaca sposobnih za stići i uteći, sa puno mladalačkih izazova
i nestašluka koje sobom nose momčići tog uzrasta.

Nakon završetka obaveznog učenja iz nastavne zgrade smo došli u internate i u svojim sobama čekali da počne večera.
Dežurni je bio profesor Jozo Filipović, malo čudan jer je u svakom odeljenju u kojem je predavao upamtio samo 1-2
učenika i sve je išlo preko njihovih leđa. Večera je počinjala u 19.00 č. Jozo je bio u hodniku ne dozvoljavajući da bilo
ko izađe iz sobe pre 19.00 č. Negde oko 18.45 č nestade struje. U hodniku totalan mrak. Čuje se Joza kako viče: - Ne
izlazite iz soba ! Prođe tako jedno 5 minuta. Za to vreme, nekoliko metalnih noćnih ormarića izgurasmo iz soba na
sredinu hodnika. Zatim, neko urliknu: - Večera ! Tog trenutka Joza užurbano kreće kroz hodnik prema vratima kuhinje.
Naleće na ormariće, obara ih. Hodnikom odjekuje buka metalnih ormarića, Jozino urlikanje i naš kolektivni smeh.

Jelić Dragan

U 4.razredu smo pored ostalog bili upoznati i sa simulatorom leta klipnog aviona koji se nalazio u jednoj prostoriji
gimnazije. Svako od nas je naleteo na simulatoru 1-2 sata.

U drugom polugodištu dobismo teme maturskih radova i pristupismo njihovom pisanju. Na kraju 4.razreda
odbranismo maturske radove, maturirasmo i tako završismo školovanje u VG.

51