Page 252 - MONOGRAFIJA_11_VG_28_VVA
P. 252
Monografija 11. klase VG „Maršal Tito“ i 28. klase VVA
PINTARIĆ ŽELJKO-PAJCEK
Od majke Libuške i oca Stjepana, rođen sam 25.01.1957.godine
u Pakracu, SR Hrvatska, Jugoslavija, u radničkoj porodici. Otac
i majka su radili u seoskim mlekarama na otkupu i preradi mleka.
Živeli smo kao podstanari do moje pete godine u selu
Badljevina, a od pete do osme god. u selu Uljanik kod Daruvara
gde sam završio dva razreda osnovne škole. Roditelji dobijaju
ponudu u novoj mlekari 1965. godine u sladoledari "Somboled"
u Somboru, pa se selimo i u Somboru završavam osnovnu školu.
Moj mlađi brat Žarko i danas živi i radi u Somboru kao vojni
psiholog. Roditelji su ubrzo kupili kuću koja se nalazila pored poligona za pešadijsku obuku vojnika. Tu sam
zavoleo vojsku i opredelio se za vojni poziv.
Konkurisanje, zdravstveni
pregledi i prijem u VG
,,MARŠAL TITO“ išlo je kao i
svima ostalima. U toku školovanja
bavio sam se svim i svačim
(muzika, gluma, sport) i voleo
društvo i izlaske. Uvek sam bio u
rangu vrlo-dobar i ni u čemu
nisam posebno odskakao.
Voleo sam letenje i uživao u svakom trenutku
provedenom u vazduhu. Po završetku akademije želeo
sam da ostanem na kursu nastavnika letenja, ali silom
prilika poslat sam na preobuku za NBA (nadzvučnu
borbenu avijaciju) u CZP (centar za preobuku) na a.
Batajnica. Tada upoznajem sadašnju suprugu Slavicu,
venčavamo se 1980. godine i ubrzo dobijamo ćerke
Anu (1981.godine) i Marinu (1982.godine). Po
uspešnom završetku preobuke raspoređen sam u
204.lap (lovački puk) na a. Batajnica gde završavam
sve SBO (stručno-borbene obuke) i KKO (kurs
komandira odeljenja). Obavljao sam razne dužnosti u
126.lae i 128.lae, kao i u komandi puka.
Po potrebi službe, 1990.godine, premešten sam u 83.lap (a. Slatina - Priština).
Na a. Slatina provodim nešto više od tri godine, odvojen od porodice. Obavljao sam razne dužnosti u komandi
puka, završio sam KNL (kurs za nastavnike
letenja) i kurs novinarstva. Po početku
sukoba u Sloveniji, Hrvatskoj i BiH ostajem
veran ideji Jugoslovenstva, više puta sam
odlazio na ispomoć u Bihać, sve dok nje
aerodrom napušten.
Ipak, zbog porekla dobijam zabranu letenja
na jednosedu i dugo vremena letim samo na
dvosedu, kao nastavnik letenja. To je bio
težak period. Borio sam se da dokažem svoju
opredeljenost, a kada sam to najzad i uspeo
doživeo sam infarkt i 1999.godine otišao u
invalidsku penziju u činu majora.
U penziji sa radio sam sve i svašta, sve dok
ćerke nisu završile fakultete.
252
