Page 247 - MONOGRAFIJA_11_VG_28_VVA
P. 247

Monografija 11. klase VG „Maršal Tito“ i 28. klase VVA

                                                           PERENDIJA DRAGO


                                         Od majke Dušanke i oca Đorđija, rođen sam 02.01.1956.godine u
                                         s.  Vragolovi,  SO  Rogatica,  BiH,  Jugoslavija.  Odrastao  sam  u
                                         radničkoj porodici sa ocem koji je bio rudar u Rudniku mrkog uglja
                                         u  Mesićima,  majkom  domaćicom,  starijom  sestrom  Brankom  i
                                         mlađim bratom Božom.

                                         Pohađao  sam  i  1971.godine  završio  Osnovnu  školu  ,,Ragib
                                         Džindo“ u Rogatici. Negde posle polugodišta u osmom razredu,
                                         video  sam  plakat  za  poziv  đacima  za  upis  u  vojne  škole.
                                         Konkurisao  sam  za  VG  ,,Maršal  Tito“  u  Mostaru  i  nakon
                                               dvodnevnih  pregleda  u  Vojnoj  bolnici  u  Sarajevu  i
                                               sedmodnevnih  pregleda  i  testiranja  u  Zemunu,    upisao  sam  se  u  11.  klasu  VG
                                               (Vazduhoplovne gimnazije) u Mostaru.

                                               Nakon završene VG upisao sam se u 26. klasu VTVA (Vazduhoplovno tehničke
                                               vojne  akademije)  u  Rajlovcu,  smer  Radarska  služba.  VTVA  sam  završio
                                               21.07.1978.godine.

                                               Prvo  mesto  službovanja  sam  mogao  da  biram  i  izabrao  sam  Beograd,  Bataljon
                                               VOJIN  (vazdušno  osmatranje,  javljanje  i  navođenje)    u  Batajnici.  U  vreme
                                               iskazivanja svoje želje za mestom službovanja, bio sam u velikoj dilemi da li da
                                               ostanem na Akademiji u Rajlovcu pošto su mi roditelji živeli u Rogatici, ali sam se
                                               ipak opredelio za Beograd.
                                               U  Bataljonu  VOJIN  sam  obavljao  poslove  oficira
                  obrade  (identifikacije)  podataka  vazdušnog  osmatranja.    Pošto  sam  se  na  toj
                  dužnosti istakao kao odgovoran starešina, tadašnji komandant 1. puka VOJIN, puk.
                  Svetolik Kostić mi je predložio u jednom razgovoru u noćnoj smeni, da me je
                  svojom naredbom prekomandovao u Prištinu, odnosno na radarsku stanicu Goleš
                  kraj Prištine. Razlog je bio da ja svojim radom na neki način pomognem da se
                  situacija u toj samostalnoj četi VOJIN unapredi. Na njegovo veliko iznenađenje,
                  odmah sam pristao, tako da sam nakon nekoliko meseci službovanja u Batajnici,
                  početkom 1979.godine prekomandovan u Prištinu na mesto komandira 1. voda čete
                  VOJIN.  Prilikom  tog  razgovora,  puk.  Kostić  je,  poštujući  moj  pristanak  za
                  prekomandu, meni tada rekao da mogu kada god hoću da mu se obratim za povratak
                  u Batajnicu, i da će mi izaći u susret i vratiti me nazad u Beograd.
                  Nakon nepune četiri godine službovanja u četi VOJIN na Golešu, konkurisao sam za 2.stepen VTVA u Beogradu
                  (Žarkovo). Na tom školovanju sam stekao diplomu dipl. ing. elektronike i računara na Elektrotehničkom fakultetu
                  u Beogradu.
                  Nakon završetka ovog školovanja 1986.godine, zahvaljujući dobrom uspehu na tim studijama, dobio sam mesto
                  rada u Vojnotehničkom institutu Žarkovo (VTI Žarkovo). U VTI-u sam obavljao dužnosti inženjera istraživača
                  u oblasti elektronike i računarske tehnike, a kasnije sam postao šef Odseka elektronike i automatike - odgovoran
                  za vođenje tehničkih projekata visokog stepena integracije,  izrada Taktičko-tehničkih zahteva za projekte sistema
                  i opreme u vazduhoplovstvu i vođenje projekata međunarodnog učešća za elektroniku u VTI. Ovu dužnost sam
                  obavljao sve do 1990.godine.
                  U 1990. godini, u činu kapetana I klase sam prešao u Ministarstvo odbrane, tačnije u Upravu za istraživanje
                  naoružanja i vojne opreme (UIRP NVO) na mesto referenta zaduženog za oblast elektronike i računarskih sistema
                  u JNA. Na ovoj dužnosti sam radio sve do prestanka aktivne vojne službe.
                  U period od 31.07.1991.godine pa sve do 15.12.1992.godine bio sam upućen u Misiju Ujedinjenih nacija u
                  Angolu. Misija se zvala UNAVEM. U misiju sam otišao u činu majora. Za obavljanje dužnosti u Misiji odlikovan
                  sam Ordenom Ujedinjenih nacija, od strane tadašnjeg Generalnog Sekretara Butros Galija.
                  Po povratku iz Misije UN, radio sam u UIRP NVO do 31.12.1993.godine kada mi je prestala aktivna vojna služba
                  na lični zahtev.




                                                                      247
   242   243   244   245   246   247   248   249   250   251   252