Page 247 - MONOGRAFIJA_11_VG_28_VVA
P. 247
Monografija 11. klase VG „Maršal Tito“ i 28. klase VVA
PERENDIJA DRAGO
Od majke Dušanke i oca Đorđija, rođen sam 02.01.1956.godine u
s. Vragolovi, SO Rogatica, BiH, Jugoslavija. Odrastao sam u
radničkoj porodici sa ocem koji je bio rudar u Rudniku mrkog uglja
u Mesićima, majkom domaćicom, starijom sestrom Brankom i
mlađim bratom Božom.
Pohađao sam i 1971.godine završio Osnovnu školu ,,Ragib
Džindo“ u Rogatici. Negde posle polugodišta u osmom razredu,
video sam plakat za poziv đacima za upis u vojne škole.
Konkurisao sam za VG ,,Maršal Tito“ u Mostaru i nakon
dvodnevnih pregleda u Vojnoj bolnici u Sarajevu i
sedmodnevnih pregleda i testiranja u Zemunu, upisao sam se u 11. klasu VG
(Vazduhoplovne gimnazije) u Mostaru.
Nakon završene VG upisao sam se u 26. klasu VTVA (Vazduhoplovno tehničke
vojne akademije) u Rajlovcu, smer Radarska služba. VTVA sam završio
21.07.1978.godine.
Prvo mesto službovanja sam mogao da biram i izabrao sam Beograd, Bataljon
VOJIN (vazdušno osmatranje, javljanje i navođenje) u Batajnici. U vreme
iskazivanja svoje želje za mestom službovanja, bio sam u velikoj dilemi da li da
ostanem na Akademiji u Rajlovcu pošto su mi roditelji živeli u Rogatici, ali sam se
ipak opredelio za Beograd.
U Bataljonu VOJIN sam obavljao poslove oficira
obrade (identifikacije) podataka vazdušnog osmatranja. Pošto sam se na toj
dužnosti istakao kao odgovoran starešina, tadašnji komandant 1. puka VOJIN, puk.
Svetolik Kostić mi je predložio u jednom razgovoru u noćnoj smeni, da me je
svojom naredbom prekomandovao u Prištinu, odnosno na radarsku stanicu Goleš
kraj Prištine. Razlog je bio da ja svojim radom na neki način pomognem da se
situacija u toj samostalnoj četi VOJIN unapredi. Na njegovo veliko iznenađenje,
odmah sam pristao, tako da sam nakon nekoliko meseci službovanja u Batajnici,
početkom 1979.godine prekomandovan u Prištinu na mesto komandira 1. voda čete
VOJIN. Prilikom tog razgovora, puk. Kostić je, poštujući moj pristanak za
prekomandu, meni tada rekao da mogu kada god hoću da mu se obratim za povratak
u Batajnicu, i da će mi izaći u susret i vratiti me nazad u Beograd.
Nakon nepune četiri godine službovanja u četi VOJIN na Golešu, konkurisao sam za 2.stepen VTVA u Beogradu
(Žarkovo). Na tom školovanju sam stekao diplomu dipl. ing. elektronike i računara na Elektrotehničkom fakultetu
u Beogradu.
Nakon završetka ovog školovanja 1986.godine, zahvaljujući dobrom uspehu na tim studijama, dobio sam mesto
rada u Vojnotehničkom institutu Žarkovo (VTI Žarkovo). U VTI-u sam obavljao dužnosti inženjera istraživača
u oblasti elektronike i računarske tehnike, a kasnije sam postao šef Odseka elektronike i automatike - odgovoran
za vođenje tehničkih projekata visokog stepena integracije, izrada Taktičko-tehničkih zahteva za projekte sistema
i opreme u vazduhoplovstvu i vođenje projekata međunarodnog učešća za elektroniku u VTI. Ovu dužnost sam
obavljao sve do 1990.godine.
U 1990. godini, u činu kapetana I klase sam prešao u Ministarstvo odbrane, tačnije u Upravu za istraživanje
naoružanja i vojne opreme (UIRP NVO) na mesto referenta zaduženog za oblast elektronike i računarskih sistema
u JNA. Na ovoj dužnosti sam radio sve do prestanka aktivne vojne službe.
U period od 31.07.1991.godine pa sve do 15.12.1992.godine bio sam upućen u Misiju Ujedinjenih nacija u
Angolu. Misija se zvala UNAVEM. U misiju sam otišao u činu majora. Za obavljanje dužnosti u Misiji odlikovan
sam Ordenom Ujedinjenih nacija, od strane tadašnjeg Generalnog Sekretara Butros Galija.
Po povratku iz Misije UN, radio sam u UIRP NVO do 31.12.1993.godine kada mi je prestala aktivna vojna služba
na lični zahtev.
247