Page 249 - MONOGRAFIJA_11_VG_28_VVA

Monografija 11. klase VG „Maršal Tito“ i 28. klase VVA

PETROV SLOBODAN

Rođen sam u Pančevu, od majke Dušanke i oca Borislava kao drugo
dete u radničkoj porodici. Otac mi je bio precizni mehaničar i
metalostrugar, a majka službenica.
Uprkos protivljenju roditelja, kao četrnaestogodišnjak konkurišem za
VG „Maršal Tito“ u Mostaru. Nisam imao neka velika očekivanja, tako
da me je pismo od Komande Vazduhoplovstva da sam primljen prijatno
iznenadilo.

U septembru 1971.godine roditelji me voze autom do Mostara, gde se
rastajemo na kapiji i ja se prijavljujem u Gimnaziju. Tada nisam bio svestan da je to bio
praktično konačan prestanak mog aktivnog prisustva u roditeljskoj porodici, i da ću od tog dana, pa sve dok je
ona postojala, tamo biti samo povremeni gost.
Gledajući u gimnazijske dane iz današnje perspektive, nepobitno preovlađuju pozitivne emocije i sećanja, ali da
bi se detaljnije opisao taj period života potrebno je mnogo više vremena i prostora, te ću se time pozabaviti, ako
poživim dovoljno duge, u kasnijim penzionerskim danima.
U gimnaziji sam u startu bio dobar đak, da bih u trećoj, a naročito poslednjoj godini, podlegao uticaju puberteta,
zaljubljivanja, okolnog društva i prkosa te popustio u učenju i doveo sebe u situaciju da niti sam ja želeo da
nastavim u VVA niti su oni, čini mi se, mene hteli. U maju 1975. godine, po završetku četvrte godine Gimnazije
i polaganja mature, sticajem objektivnih i subjektivnih okolnosti sa obe strane, ja prekidam vojničku karijeru, a
otac kroz kredit otplaćuje troškove mog školovanja.

Vojnička karijera mi je prekinuta, što me i nije naročito pogađalo, ali je želja za letenjem ostala u meni, sada čak
i veća nego dok je to bila realna opcija.

Iste godine, 1975.konkurišem u „JAT“ Pilotsku školu u Vršcu, prolazim sve testove i
selekciju, te budem primljen i započinjem školovanje u istoj oktobra 1975.godine.
Tu se osposobljavam za dozvolu Profesionalnog pilota sa ovlašćenjem za
instrumentalno letenje, te posle dve godine i oko 250 sati naleta u knjižici letenja, u
oktobru 1977.godine, u sklopu kompletne vršačke klase, odlazimo na odsluženje
vojnog roka u ŠROA (Školu rezervnih oficira avijacije) u Zadar, pa posle na praktičnu
obuku u Tuzlu i kasnije u Titograd. Tu stičem nalet na avionima tipa J-20 Kraguj i
Utva 66, a 1979.godine započinjem obuku u školskom centru JAT-a za tip aviona DC-
9, koji je bio u sastavu flote nacionalne kompanije. 1980.godine postajem kopilot na
DC-9, 1986.godine polažem za Saobraćajnu dozvolu,
1988.godine postajem kapetan, 1996.godine postajem
Instruktor.... U periodu od 1998. do 2001.godine obavljam
dužnost šefa pilota na tipu.

U toku rada u JAT-u, stičem iskustva u letenju po Evropi,
ali i Africi i Aziji, gde smo povremeno odlazili u okviru
procesa iznajmljivanja aviona sa posadama. U JAT-u
ostajem do 31.12.2004.godine, kada ga svojevoljno
napuštam i odlazim na „program“ penzionisanja.
Celu 2005.godinu provodim u Egiptu, u Air Memphis
obavljajući poslove instruktora letenja i šefa pilota.
2006.godine mi se ukazuje prilika da letim ponovo u
Beogradu, i zapošljavam se u „Centaviji“ na poziciji instruktora i šefa pilota. Uprkos uspešnom startu i nabavci
dva aviona tipa Bae 146 RJ, kao i početku letenja na čarter relacijama, kompanija se zatvara već sledeće
2007.godine.
U martu 2007.godine se zapošljavam kao instruktor i Direktor Letačke operative u aviokompaniji u Indiji, gde
provodim (u međuvremenu leteći i u Indiji i u Nepalu) sve do februara 2018.godine.
Trenutno sam TRI na Bombardier CL-65, i radim na obuci pilota po Ugovoru, kao i prelete aviona i čartere.
Angažovan sam i u start up kompaniji u Iranu na položaju Direktor obuke.

249