Page 253 - MONOGRAFIJA_11_VG_28_VVA
P. 253

Monografija 11. klase VG „Maršal Tito“ i 28. klase VVA

                                                            POPOVIĆ MILIVOJ


                                       Od  majke  Velinke  i  oca  Teodora,  rođen  u  radničkoj  porodici
                                       08.03.1957.godine, u selu Bijelo Brdo, SO Osijek, SR Hrvatska,
                                       Jugoslavija.
                                       Još  kao  mali  bio  sam  veliki  đavolak.  Završio  sam  OŠ  ,,Matija
                                       Gubec“  u selu  Čeminac (Baranja) 1971.godine.  Iste  godine sam
                                       konkurisao za upis i upisao se  u VG ,,Maršal Tito“ u Mostaru kao
                                       đak Ie (prvog E) odeljenja čiji je razredni starešina-učitelj, kako je
                                       voleo da zove sam sebe, bio profesor Istorije, zakleti komunista,
                                       Aleksandar Bošnjak, naš otac, majka, učitelj, drug, sve ...
                                                           Profesor ogromnog znanja. Uvek je želeo da nam kaže neku reč više o
                                                           egipatskim  faraonima,  Persiji,  grčkim  bogovima,  spartanskim
                                                           junacima, starim Latinima, kineskoj revoluciji i kulturi, Oktobarskoj
                                                           revoluciji, velikim teoretičarima marksizma i komunizma, velikanima
                                                           jugoslavenske  kulture  i  revolucije,  sarajevskom  atentatu-ah,  tu  sam
                                                           dobio  keca  ko  kuća,  zbog  Gavrila  Principa  koga  sam  prekrstio  u
                                                           „Gavrilovića“.
                                                           Tada sam psovao i faraone,
                                                           i  spartance,  i  Mao  Ce
                                                           Tunga, i Gavrilovića ... koji
                                                           će  nam  to  bog.  Danas  se
                  prisećam mnogih lekcija i prenosim deo tog znanja svojim unucima i
                  žalim što tada nisam razumeo koji će nam bog… sve to.
                  Da.  Bilo  mi  je  do  svega  drugog  osim  do  Acine  istorije,  Losetove
                                                           filosofije,       Rajkove
                                                           sociologije,  Petrovih-okčevih  ruskih  pesmica,Tuckovih  derivacija  i
                                                           integrala,  Ljubinkove  Laure,  Memnunine  računaljke,  Zelenikinih
                                                           ekosistema,  Vahidinih  epruveta,  Ćišetovih  menjača,  Čvorinih
                                                           nabranih  planina,  Fantomove  fizike,  Brkinih  priča,  DŽebinih
                                                           preskoka, slika aviona umesto lepotica nalepljenih po ormanima kako
                                                           bi pokazali motivaciju za budući poziv.

                                                           Bili  su  to  lepi  dani.  Čale  (Gavrilović  Radojko)  nas  je  poslužio
                                                           „Variolom verom“ iz paketa koji je dobio tih dana iz Guče koja je bila
                                                           proglašena za ugroženo područje zahvaćeno epidemijom.

                                                           “Izvoli đače, posluži svoje drugove variolom verom...“  reče Aca
                                                           Bošnjak koji je upao u sobu baš usred gozbe.
                                                           A  bilo  je  i  vinskih
                                                           seansi kao u rimsko
                                                           doba  sa  curnicama
                                                           ispod       prozora
                  sutradan.
                  Ljubuško crno vino. Eeee, Soldo, Soldo,  šta učinje đacima ?

                  Nezaboravno je bilo jedrenje u Nikšiću do koga smo iz Čapljine
                  došli ćirom nakon cele noći klackanja oko Trebinjskog jezera.
                  Nastavnik jedriličarstva legendarna Olga Šoškić koje smo se
                  rado prisećali kao stasali piloti u razgovoru sa njenim klasićima.
                  Pa i naredne godine na Butmiru sa Slobom Spasićem i čuvenim
                  pivom tokom večere koje je naručio mladi đak, tadašnji stub
                  odeljenja IIIe, uzdanica i nada koju je sada uhvatio u nevolji
                  niko drugi do ACA uz vidno razočarenje i bučni komentar:

                  „Stela jedi to i na spavanje“ .


                                                                      253
   248   249   250   251   252   253   254   255   256   257   258