Page 255 - MONOGRAFIJA_11_VG_28_VVA

Monografija 11. klase VG „Maršal Tito“ i 28. klase VVA

na benzinskoj pumpi. Posle sam se vadio da mi je došla devojka za vikend i da je auto njen kako ne bih morao
dati ključ-vrlo prozirno ali sam zahvalan komandiru pitomačke čete Antonu Štiftaru. A znali su sve, i koje se
ribe bave obaveštajnim radom prikupljajući informativne podatke preko pitomaca, i da je auto moj, i ko je i kada
zbrisao kući, i ko se potukao u diskoteci… Sve su znali. Eskadrilski bezbednjak poručnik Babić je imao satnice
naših bežanja u grad.
Četvrta godina VVA, Podgorica. Komandir eskadrile Krndija Miloš. Tvrdio je da su odlike dobrog pilota krive
noge - kaubojske, dubok glas i pljuckanje u krugu u jednu tačku na stajanci dok se ćaska čekajući svoju smenu.
Nastavnik Božidar Petrović - Džoba. Grupići Kranjc Darko i Marjanović Zoran.
GRB ZC (gađanje, raketiranje i bombardovanje zemaljskih ciljeva) i gađanje vazdušne mete. Prava stvar, miris
baruta i kerozina iz napalma, pa gađanje ,,golova“ iz brišućeg leta, pa vučena meta, pa šeme napada na OD
(objekat dejstva). Finale, imao sam čast da jedno vreme držim rekord sa sedamnaest pogodaka u vučenoj meti.
Brišuće letenje. Napravismo volom tadašnjeg ,,grbadžiju“ (pomoćnik komandira eskadrile za gađanje, raketiranje
i bombardovanje) koji je bio rukovaoc gađanja i koji me vratio sa poligona zbog leta sa sniženjem, a ne sa
nadvišenjem tokom prilaza poligonu. Tražio je kaznu. Klasići su stali iza mojih leđa i hvala im, tvrdeći da to
nisam bio ja nego on, Darko, a ako sam ipak to i bio ja treba me pohvaliti, a ne kazniti. Dalje se sve nekako
razvodnilo i prođe bez sankcija. Imao sam i jednu nelagodnu situaciju. Prilikom napada na cilj za bombardovanje
nije mi otpala bomba. Drugi nalet ništa, pokušaj mehaničkog odbacivanja, opet ništa. Gledam ona se klati ispod
krila i onda mekano sletanje. Mehaničari je nisu mogli otkačiti ni na silu već su skinuli ceo nosač pošto su pretegli
bravice jer je prethodnog dana sa tog aviona otpao saćasti lanser klasiću Čavki, pa su ga danima tražili po okolnom
terenu poligona i s. Tuzima.

Od sportskih aktivnosti upražnjavao sam ronjenje, kampovanje na Morači i jezeru, pecanje i poprilično šljemanje
u kafani kod Deje ili u kafani Složna braća.

I konačno juli mesec 1979.godina, završetak školovanja-prva generacija koja je završila Akademiju po programu
četvorogodišnjeg školovanja. Dugo čekana promocija, velika radost svih, nas, naših roditelja i rodbine i onih koji
su nam omogićili da se pripremimo za budući poziv u službi Otadžbine. Naravno i informacija o prvom mestu
službovanja. Svi krećemo svojim životnim putevima.

Promovisani smo u „Pilote dozvučne borbene avijacije“.
Određen sam u grupu pilota za NBA
(nadzvučnu borbenu avijaciju). Tada to nije
bilo nešto popularno, pošto naša dva klasića
nisu prošla strožiji medicinski pregled. Do
kraja 1979.godine bili smo na doobuci u
tadašnjem Titogradu..
Početkom 1980.godine počinje preobuka u
Batajnici, prvo zemaljska priprema pa onda
letenje. Komandir 128.lae Šutalo Ante,
njegov zamenik major Sakib Fifić, a
nastavnik letenja kapetan prve klase Ratomir Dumić. Grupići Ninkov Dušan i Čavka Ivan.
Te iste godine dogodila su se još tri značajna događaja u mom životu. Oženio sam se sadašnjom suprugom
Dankom, rodila nam se ćerka Jelena i dobio konačno prvo mesto službovanja, 352.iae (izviđačka avijacijska
eskadrila) Bihać. Eskadrila u koju je svako želeo da dođe.
Završili smo preobuku.
Razmestiše nas u nove
jedinice i početkom
sledeće godine našao
sam se u novoj eskadrili.
Komandir eskadrile
ppuk Carević Svetozar,
komandir odeljenja
KIKL Rajlić Spasoje - Gustav. U istoj eskadrili još pet klasića,
Vukojević Miloš, Lipar Andrej, Pinter Andraš, Ajduk Emil i Seme
Bojan. Vremenom smo završavali specijalističke obuke u izviđanju, noćnom letenju, obuku po pomoćnoj nameni
GRB ZC, kurs komandira avijacijskih odeljenja i nastavnika letenja, polagali letačke kategorije. Divna eskadrila,

255