Page 111 - MONOGRAFIJA_11_VG_28_VVA

Monografija 11. klase VG „Maršal Tito“ i 28. klase VVA

svirača u toku večeri, otvorila su se vrata za redovno druženje, za nove ljubavi, a i za zajednički
život sa lokalnom populacijom.

,,Rani feudalizam“ - Pintarić, Ćosić i Cvejić Ćosić i Cvejić
Pa naravno, posle svega nekoliko uspešnih nastupa celog tog tima, učionica određena za te
susrete je postala mala. Usledio je poziv školama da i oni nas posećuju.
Tako je počelo. Uz srede, subote i nedelje, prvo je dodat ponedeljak, pa četvrtak, a ne dugo posle
inicijalnih uspeha i utorak. Cela nedelja bila je otvorena za izlaske članovima poetske sekcije. Trailović Dragan
Ne treba ni spominjati da je skoro pola klase počelo da piše poeziju, ili da svira i peva.
Prvi, a i osnovni članovi muzičkog ogranka Poetse sekcije bili su Ćosić Berislav-Ćosa, Butorac Juraj, Pintarić Željko-
Pajcek, Dragan Cvejić-Cveja, a postepeno se uključivao i Dragan Trailović - ,,Motika” sa gitarom. No ta akustična
muzika, inicirala je nešto mnogo veće, snažnije i impozantnije. To je bila osnova za formiranje prave muzičke grupe,
muzičkog sastava koji se probio na lokalnu muzičku scenu grada Mostara.
Uskoro, već krajem prve godine VG, formiran je taj prvi muzički sastav, Červar Nevenko, bubnjar, Raša Stefanović bas
gitara, Dragan Cvejić klavijature i Zoran Marjanović-Che Guevara, gitara i vodeći pevač.
Plave večeri su otpočele i postale popularno mesto okupljanja mladih, na Plavim Večerima u tadašnjem Domu JNA.
Igranke, kako su se tada zvale te večeri, privukle su masu mladih, 250-300 gostiju na redovnim igrankama, doprinelo je
zbližavanju budućih pilota, tehničara, ostalih pripadnika JNA i omladine Mostara iz trgovačke, ekonomske, nekoliko
osnovnih škola, a i Mostarske gimnazije.
Sve četiri godine provedene u Mostaru, uz ostvarenje plavog
sna, bile su isprepletene plavim večerima, od kojih su mnogi
učesnici poneli dugotrajne posledice, bračne veze. Iako se tada
još niko od klasića nije oženio, mnogi su brakovi sklopljeni i
preživeli do današnjih dana upravo iz tih vremena, ili bolje reći
kao posledica tih vremena.
Odlaskom u Zadar, u VVA, sve se nastavilo i proširilo do
neočekivanih granica. Plave večeri su se “preselile” iz Mostara
u naš novi dom, Zadar.
Politički i vojni vrh zemlje se trudio da zbliži omladinu i vojsku,
a jedno od najznačajnijih oruđa postala je muzika. Muzika je
zbližavala mlade, ali i promovisala vojni poziv, kao uzvišeno
zvanje u tadašnjem društvu. Značajan doprinos tome je dao i
tada kapetan, nastavnik letenja, Zoran Matulović-Cukun, koji
se pridružio sastavu i postao vodeći pevač uz našeg postojećeg
Che-a. Marjanović Zoran
Takmičenje “Mladost u Pesmi, reči i veštini”, postalo je
značajan elemenat promocije vojnog poziva, atraktivnim
programom, muzike, plesa, poezije i recitala privuklo je ogroman broj mladih koji su se zbližili sa vojskom, a posebno
sa pilotima.
Popularnost muzičkog sastava je porasla do te mere da je bilo potrebno konačno naći ime za sastav.
Tako se rodila PLAVA ESKADRILA.
I naravno popularnost sastava je rasla i uskoro dostigla i sam Vojni vrh. Plava eskadrila je pozvana i nastupila na
nacionalnom festivalu vojnih pesama u Sava Centru u Beogradu i Domu sindikata. Svirali smo u Zemunskom Domu JNA

111