Page 112 - MONOGRAFIJA_11_VG_28_VVA

Monografija 11. klase VG „Maršal Tito“ i 28. klase VVA

za tadašnjeg komandanta
Vazduhoplovstva, generala Antona Tusa.
Svirali smo na svim vojnim proslavama i
značajnim datumima kako na aerodromu
Zemunik tako i šire.

Izašli smo iz lokalnih okvira i krenuli sa
nastupima širom tadašnje SFRJ. Prvi
nastupi po mestima Dalmatinskog
Zagorja, Pakoštani, Biograd na moru,
Đevrske, Benkovac, i značajan broj sela u
zaleđu, bili su samo odskočna daska za
početak turneja. No, kraj prve dve godine
akademije značio je i kraj te prve Plave
eskadrile. Treća godina je bila u Puli, pa
su Cukun i Červar ostali u Zadru na
svojim dužnostima, dok su Raša, Che i
Cveja nastavili školovanje u Puli. Nismo
se predali, nismo posustali, nismo
odustali, nastavili smo sa muzikom i u
Puli. Sa okosnicom Plave Eskadrile još
uvek zajedno, vojnici na odsluženju
vojnog roka uskakali su u sastav kao Stefanović, Marjanović, Stojanović, Červar, Ročić i Cvejić
bubnjari i pridružili se turnejama.
Gostovali smo u mestima Istre: Sveti Rok, Motovun, ali i šire, tako da smo gostovali u Mariboru, Ljubljani i drugim
mestima.
Sledeća godina akademije u Titogradu, ili današnjoj
Podgorici značila je samo promenu prebivališta za Plavu
Eskadrilu. Naravno i bubnjara. Ali, sve se nastavilo sa istim
žarom i sa muzikom u našim srcima, sa svirkama u Crnoj
Gori.
I tako, došao je i kraj akademije, promocija, prekomande,
početak aktivnog vojnog poziva, kurs nastavnika letenja u
Zadru.
Komanda Vazduhoplovstva je uočila priliku za mnogo
opširniji program promocije vojnog poziva, a posebno poziva
pilota. Centar tehničkog osposobljavanja starešina u
Rajlovcu dobio je zadatak da organizuje izložbe RV i PVO
širom zemlje. Svesni da mladi ljudi osim učenja, žele, i mnogo
bolje odgovaraju pozivima da posete izložbe ako postoji i Cvejiić, Marjanović i Stefanović
zabavni elemenat. Plava eskadrila je dobila novi značaj i u
tom zadatku. Prošireni sastav Plave eskadrile uključio je još
veći broj muzičara, Moretti Miloša iz Zadra, Zeku i Sašu iz Zagreba, Tifu iz Beograda, Bracu iz Niša… i turneja nas je
vodila po celoj zemlji. Gostovanja i programi su organizovani u Rijeci, Pančevu, Ohridu, Gorici, Sarajevu, Novom Sadu,
Skoplju…
Tako da i pored mnogih koji su bili uključeni u kulturno-umetnički život nekadašnje SFRJ, Plava eskadrila je pronašla
svoje mesto i na neki način obeležila bezrezervno druženje, ljubavi, brakove i nezaboravna, trajna prijateljstva
pripadnika RV i PVO sa civilnim stanovništvom širom bivše SFRJ. Koliko god smo leteli u plave visine, poleteli smo kao
Plava eskadrila u Sava Centru, u Zagrebu u kvizu sa Oliverom Mlakarom, na festivalu vojnih pesama sa Terezom
Kesovijom, Slavkom Perovićem, Nedom Ukraden, Draganom Lakovićem, Žarkom Dančuom, na talasima Radio Novog
Sada sa Doris Dragović, sa Đani Maršanom u konobi u Zadru, sa generalima Tusom, Jurjevićem i Bajčetićem u Beogadu,
ali i sa hiljadama mladih ljudi širom te, bivše države Jugoslavije.
A ta druženja i prijateljstva ostaju nezaboravni u našim mislima, isto kao i letovi koji se pamte opisani u prilozima kolega
u ovoj knjizi.
I da samo još dodam nekoliko nezaboravnih događaja i epizoda iz života Plave eskadrile.
Gostovanje u Mariboru počelo je sa posetom jednoj od najpoznatijih vinarija toga grada, nastavilo se u Domu armije u
Mariboru, ali je najteže bilo vratiti se u kasarnu posle toliko pića. Klasić, “Šiško” - Časlav Donevski je morao pitati
dežurne vojnike da mu otvore veliku kapiju jer onako pripit nije uspeo proći kroz pešačku kapiju pri povratku na spavanje.
Pokojni Darko Selič - Pera, se pokazao kao pravi drug kad je uz pomoć Plave eskadrile švercovao grupu drogiranih
prijatelja u vojni autobus da budu sa nama na koncertu u Biogradu, koji je i pored svega protekao bez incidenta.
Incident se desio u Gorici kada je lokalna banda zamenila Sašu sa nekim od njihovih suparničkih članova, fizički ga
napali, ali su se izvinili kada se policija umešala i pružili ruku prijateljstva nakon incidenta.

112